Međunarodni dan porodice u senci tragedija u Srbiji

Međunarodni dan porodice, koji se svugde u svetu obeležava 15. maja, Srbija dočekuje sa statistikom da najveći broj porodica u Srbiji ima samo jedno dete. Oko 40 odsto očeva i majki gaji dvoje dece, svega 6,7 procenta njih odlučuje se za troje. Četvoro mališana odrasta u 1,07 odsto domaćinstava, dok je broj porodica koje imaju četvoro, petoro ili više dece na nivou statističke greške. Teret samohranog roditeljstva nosi oko 13,7 odsto majki i 3,6 procenta očeva u našoj zemlji, a gotovo svaki treći bračni par nema decu. Višegeneracijska porodica, koja je vekovima bila zaštitni znak naše patrijarhalne kulture, polako ali sigurno odlazi u istoriju – čak 88 odsto domaćinstava u Srbiji čini samo jedna porodica, dve generacije žive zajedno u 11 odsto domaćinstava, a tri porodice pod istim krovom kroje zanemarljivih 0,8 odsto domaćinstava.

Zbog masakra koji se dogodio u Osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar”, u kome je učenik sedmog razreda ubio osmoro đaka i školskog čuvara, nakon čega je usledilo masovno ubistvo u Mladenovcu, gradonačelnik Beograda Aleksandar Šapić otkazao je manifestaciju „Beogradski dani porodice”, koju je zakazao nakon prošlogodišnjeg Evroprajda i koja je prvi put trebala da se održi na ulicama prestonice.

Predsednik Udruženja za brak i porodicu Nebojša Savić tužno konstatuje da je tragedija u beogradskoj osnovnoj školi, čiji je vinovnik trinaestogodišnji dečak najstrašniji „lakmus papir” porodične patologije i podseća da se samo u zdravim porodicama odgajaju zdrava deca.

„Ako se roditelji ne bave decom, neko drugi će se baviti njima. Mi smo društvo u kome porodice već tri decenije imaju dilemu kojim vrednostima treba da uče decu, jer se u javnom prostoru promoviše nasilje, brutalnost i mržnja. Iako u nekim porodicama postoje fizički zlostavljena i zanemarena deca, ona su ipak u manjini. Mnogo je više porodica u kojima deca dobijaju sve što im je materijalno potrebno, ali su emotivno zanemarena ili se roditelji nisu na adekvatan način bavili njima. Meni je drago što su u danima nakon tragedije u Osnovnoj školi ’Vladislav Ribnikar’ osvanuli plakati na kojima piše ’Razgovarajte sa decom’, jer je konstruktivan razgovor rešenje za mnoge probleme. Međutim, kao porodični terapeut moram da skrenem pažnju na činjenicu da sa decom mora da se priča od pelena – čak i onda kada roditelju nije do priče ili smatra da je dete premalo ili preveliko za razgovor”, ističe naš sagovornik.

On istovremeno konstatuje da je veoma mali broj roditelja danas u mogućnosti da razgovara sa decom, jer su fizički iscrpljeni, mentalno istrošeni i često funkcionišu uz pomoć sedativa, kako bi mogli da izađu na kraj sa frustracijama koje im nameće svakodnevica.

„Da bi obezbedili porodici pristojan život, mnogi roditelji su prinuđeni da rade dva posla dnevno. Osim toga, oni često žive u ’analognom’, dok njihova deca žive u ’digitalnom’ svetu i samo se ponekad sretnu u zajedničkoj realnosti – najčešće za vreme ručka ili večere. Našu decu vaspitavaju digitalne dadilje i tehnološke igračke – iako su Stiv Džobs i Mark Zakerberg javno govorili da svojoj deci brane mobilne telefone i tablete ili im ograničavaju vreme provedeno na internetu, veliki broj naše dece sate provodi u onlajn svetu u kome pronalaze alternativne idole i modele za identifikaciju”, zaključuje naš sagovornik.

Iako se smatra da u našoj zemlji postoji kult braka i porodice, podaci govore da svaka četvrta žena nikada nije izašla pred matičara, a svaki treći muškarac nije izgovorio sudbonosno „da”. Četvrtina žena rađa dete van braka, a svaki četvrti bračni par stavi tačku na svoj brak. Iza kulisa teze da su deca naše najveće bogatstvo, stoji realnost u kojoj je skoro polovina dece u Srbiji vaspitava uz pomoć batina, a nasilje u porodici poprima epidemijske razmere – podaci Ministarstva pravde govore da su od početka primena Zakona o sprečavanju nasilja u porodici grupe za koordinaciju i saradnju razmotrile čak 273.834 slučaja prijavljenog nasilja i ukupno predložile 103.864 hitne mere iseljenja nasilnika iz stana i zabrane pristupa žrtvi. Tokom protekle godine zabeležen je najveći broj izrađenih individualnih planova zaštite i podrške žrtvama – 18.017, a samo od početka ove godine čak 17 žena ubijeno je u porodično-partnerskom kontekstu.