Чувар наслеђа Лазаревог града

Крушевац – Милош Стојадиновић, млади хроничар из Крушевца, десетогодишњицу рада обележио је у Народном музеју, где је приређено вече завичајне историје „У времену старог Крушевца”. Иако је инжењер електротехнике и рачунарства, од детињства је волео српску историју, нарочито локалну.

– Мој отац је чувао монографију о Крушевцу и волео сам да је прелиставам, читам текстове о нашем граду, дивећи се фотографијама на којима се налазио стари Крушевац. Али, интересовање за овакве ствари расло је док сам био на привременом раду у Француској. Дивио сам се очуваном и негованом културном наслеђу које Французи имају – каже наш саговорник.

– Посебну пажњу привлачили су ми замкови, којих у долини реке Лоаре има више од 30. Французи су то одлично искористили улажући у туризам и промовишући своју историју. Данас та места обилазе милиони туриста. Издвојио бих замак у градићу Сомир и један од највећих замкова на свету – у граду Каркасон. Као из бајке. Тада сам размишљао о свом родном Крушевцу, његовој богатој историји и обећао себи да ћу, кад се вратим у свој завичај, направити колекцију књига о Крушевцу. Тако се и десило. 2011. године – сећа се Стојадиновић.

По повратку је прво отворио фејсбук страницу „У времену старог Крушевца”, па су га истраживања одвела до објављивања родослова Пасјака, места његових предака.

– Први резултат од почетка истраживања била је књига „Пасјак” – лична карта тог села коју сам радио по упутствима Одбора за хронике села при САНУ. Интересовање мештана је било велико, али и оних који се занимају за такву тематику. Вођен успехом ове хронике села, али и тада већ популарне фејсбук странице „У времену старог Крушевца”, наставио сам с истраживањем архивске грађе и старе штампе. Када бих нешто занимљиво пронашао о нашем крају, то сам делио са својим пријатељима, али и пратиоцима фејсбук странице. Тако сам делио и своју радост са свима, а посебно с хроничарима Милорадом Сијићем, Драгишом Милосављевићем, Слободаном Николићем и другима. Заједничком сарадњом с г. Слободаном Николићем створене су књиге „Дневници из Великог рата” и „Крушевац у Великом рату”, којом смо се, 11. новембра 2018. године, свечаном промоцијом одужили граду Крушевцу поводом обележавања 100 година од завршетка Првог светског рата. Наставио сам са истраживањем и на терену. Када су људи сазнали чиме се бавим, обраћали су се да им помогнем у проналажењу њихових предака и долазило је до интересантних истраживања. Тако сам, 2016. године, у Здравињу, родном селу моје мајке, пронашао интересантан средњевековни споменик – истиче млади хроничар.

Недавно је представљена књига „Занимљива Чарапанија”, настала захваљујући дугогодишњем прелиставању старе штампе, у којој је аутор проналазио занимљиве текстове о Крушевцу и становништву.

– У њој читаоци могу да прочитају приче о необичном двобоју између два најбоља пријатеља, рату између мештана Бресног Поља и Коњуха око речног острва, дечаку који је побегао од куће јер су му родитељи забранили да чита књиге, како је Крушевац дочекао Драгољуба Алексића, најјачег човека Југославије, о „златној грозници” у Здравињу, крушевачкој верзији „Јазавца пред судом” и још много занимљивих прича. Књига „Занимљива Чарапанија” има и своју мисију, а то је да сав приход од продатих књига иде у хуманитарне сврхе за нашу суграђанку Катарину Арсић, студенткињу француског језика, којој је новац неопходан за сигурнији корак – наглашава Милош.

– Без брижљивог чувања културног наслеђа, нема нам ни лепе будућности, а то значи да чувамо цркву Лазарицу, Лазарев град, нашу Багдалу, Слободиште и сва стара здања која су остала у граду и околини. То су симболи нашег царског града које су нам преци оставили у аманет на чување – порука је аутора.