Бела река чека статус заштићеног добра треће категорије

Скривено од очију, на петнаестак километара од центра града, у Рипњу налази се језеро Бела река. Око језера, које је вештачка је акумулација настала 1988. како би се обуздали бујични водотокови у престоници, формирала се зелена оаза годинама место где су се одмарали мештани, излетници и окупљали пецароши. Несавесни суграђани су, нажалост, и ту нашли локацију да праве депоније, а појединци су имали намеру и да на том месту граде. Како би сачували овај зелени кутак, чланови Удружења „Бела река” покренули су иницијативу да се овај део заштити. У претходних месец дана предлог је био на јавном увиду. Јуче је поводом ове иницијативе, у Секретаријату за заштиту животне средине, одржана и јавна расправа. Студију овог подручју урадио је Завод за заштиту природе Србије.

– Ово подручје смо истражили од 2021. до 2022. године. Закључили смо да има вредност да буде природно добро под трећом категоријом заштите, јер испуњава, између осталог, циљеве заштите угрожених и ретких типова станишта, екосистема и аутохтоних дивљих врста на националном и међународном нивоу, омогућава несметано одвијање неких од животних фаза појединих врста попут мрештења, гнежђења, подизања младунаца ... – рекла је Марина Илић, координатор студије из Завода за заштиту природе Србије. Студија је завршена прошле године, а затим је прослеђена надлежном секретаријату и министарству.

Посебна вредност овог подручја су издвојена станишта три строго заштићене врсте тврдокрилаца. То су јеленак, букова стрижибуба и Настасов трчуљак, као и строго заштићена врста лептира – велики купусар. Јеленак и букова стрижибуба поред националног имају и међународни значај.

– Јеленак је овде изразито бројан, што показује да је ово један од центара популације ове врсте не само у Београду већ и у Србији. Иако је распрострањен широм Европе, нека истраживања показују да се станишта ове врсте губе, а она је иначе присутна у градској средини, у шумама, у пошумљеним подручјима и у великим градским парковима. Управо шуме Беле реке су одлично станиште за њега – каже Илић.

На овом подручју забележено је 213 врста биљака, а од тога њих 20 имају статус заштићених дивљих врста, 41 врста гљива, од којих су две заштићене – голубача и љубичасто-зелена зека.

– У језеру живи 13 дивљих врста риба као што су шаран, штука, кркуша, деверика, клен, гргеч, смуђ, сом, уклија и бодорка. Скоро све врсте водоземаца, а гмизавци степски смук, рибарица, зидни гуштер овде имају одличне услове за репродукцију и место да презиме – истиче Илић.

У широј зони Беле реке забележено је 46 врста птица, а у подручју граница заштићеног подручја 38. То је 13 одсто регистрованих врста птица у Србији. У нашој земљи их има око 360. У шуми око акумулације обитава 27 врста сисара, међу којима су пух лешникар, шумски пух, видра, слепи мишеви... Посебан ресурс представљају срна, дивља свиња и зец.

Бела река представља природну границу између Рипња и Рушња, односно општина Вождовац и Чукарица. Површина заштићеног добра износи око 44 хектара и 13 ари. На читавом заштићеном подручју успоставља се заштита трећег степена. То, између осталог, подразумева да се на том простору забрањује исушивање и засипање корита Беле реке, сеча шума, осим у случају појаве болести, ложење ватре, осим на местима где је то предвиђено, прављење депонија, спаљивање отпада, коришћење и уништавање строго заштићених врста, пренамена шумског земљишта, изградња викендица, насеља и ширење грађевинског подручја, привредни риболов, рекреативни риболов у периоду мреста, потврђује се и забрана купања донесена пре двадесетак година због већег броја утапања...