Специјални педагози могу да предупреде насиље у школама

Врата школа коначно треба отворити и за некадашње специјалне педагоге са београдског Дефектолошког факултета, апелују многи стручњаци након трагедије у београдској ОШ „Владислав Рибникар”, у којој је тринаестогодишњи ђак убио деветоро другара и чувара, а ранио још петоро. Јер је управо њихов посао да препознају широк спектар поремећаја личности код ученика. Проблем је, како се може видети у појединим апелима у медијима и на друштвеним мрежама, који су после незапамћене врачарске трагедије испливали на површину – прећутно негирање потребе за њиховим надзором и превенцијом у школама, због чега за ове високообразоване стручњаке често нема посла. Приморани су, како наводе, „да раде послове бебиситера, пеку пљескавице у гриловима, возе такси, раде као хигијеничари, док се они који имају среће запосле и у неком вртићу”.

Звање специјалног педагога стиче се на Факултету за специјалну едукацију и рехабилитацију (ФАСПЕР), али је оно од 2009. године преименовано у дефектолога специјализованог за превенцију и третман поремећаја понашања.

„Политикини” саговорници др Зоран Илић, некадашњи декан Дефектолошког факултета, и специјални педагог Наташа Андоновски деле став да је овим „профајлерима”, образованим да у најранијој фази препознају и предупреде широк спектар поремећаја личности и понашања ђака, укључивши и оне који вуку ка криминогеним обрасцима, уз педагоге и психологе – место у школама. Међутим, како тврде, систематизација радних места их не препознаје.

Како сведочи проф. др Зоран Илић управо се он цео живот залагао за то да у свакој школи треба запослити и специјалног педагога, данас званог дефектолог за превенцију и третман понашања. Али каже да, нажалост, није идеју успео да спроведе у дело, упркос преговорима са разним представницима просветних власти. Нагласио је да на прсте може да наброји случајеве у којима су баш специјални педагози запослени у школама и да више раде све друге послове сем оних за које су се школовали. Сматра да је нужно да постану део педагошко-психолошких служби првенствено у основним школама где би препознавали поремећаје на најранијем нивоу, али да су потребни и у средњим школама, где уз то нарочито могу да помогну ради предупређења и лечења болести зависности.

– За 42 године рада написао сам доста књига и пројеката о превенцији насиља у школама, али глас специјалних педагога нико још не чује. Мислим да је ово прави тренутак да га коначно уваже. Специјалних педагога који се баве насиљем и зависницима има свуда, само их нема у школама. Највише их је у кривично-поправним домовима. Али и у иностранству, нажалост. Знам за бар 400 њих који су отишли и веома су признати у свету. Тамо их више цене него у земљи и без проблема аутоматски признају дипломе нашег факултета и запошљавају и у школама – истакао је проф. Илић.

Уз широку лепезу знања која стичу на ФАСПЕР-у из области психологије, педагогије, криминологије, социјалне патологије, неурологије, психијатрије, генетике, анатомије и физиологије, специјални педагози су најкомпетентнији да предупреде и решавају проблеме младих који у свом понашању показују елементе асоцијалног и антисоцијалног понашања, напомиње Наташа Андоновски, која уз поменуто звање носи и титулу мастера безбедности. Осврнувши се на несрећу у „Рибникару” и питање шта учинити да се овако нешто никада не понови, она тврди да су специјални педагози буквално једина струка која може да реагује у ситуацијама када деца и млади показују поремећаје у понашању, да интервенишу у кризним ситуацијама и предупреде насиље сваке врсте, па и вршњачко.

– Увођењем и специјалних педагога у образовне установе добићемо један „сигурни пакет” знањем и разумевањем поткованих људи, који ће да процене, оцене и реагују у свим ситуацијама које могу да угрозе здравље, интегритет и просперитет ђака. Да олакшају и родитељима и наставницима образовање и пруже сигурност боравка у школи – нагласила је Наташа Андоновски, која је директорка удружења „Упориште”, за помоћ и подршку осуђеним лицима и малолетним учиниоцима кривичних дела и њиховим породицама и саветник на Националној дечјој линији.

Она је додала да је пре десетак година постојала иницијатива између тадашњег Министарства просвете и ФАСПЕР-а да се у школе уведу и специјални педагози, да су се потписивале силне петиције, али да идеја није реализована. Она сматра да је данашња школа, што се њен васпитне улоге тиче, одавно изгубила трку са медијима, мобилним телефонима, друштвеним мрежама, ријалити програмима...

– Зато је неопходно да се што пре реагује и школи врати све оно што јој припада: образовање, васпитање, и испред свега поштовање нарушеног ауторитета наставника. Родитељи и наставници треба да буду на истој страни, у синергији, да би деци вратили вредности које су готово заборављене: бити добар и искрен друг, прихватити различитости, поштовати старије, заштитити слабије. Заједно треба да размисле на који начин могу да промене нешто у својој породици, школи, друштву и које су вредности које треба да потенцирају – оценила је Наташа Андоновски.

Она указује да деца у школу не би требало да иду са вештачким ноктима и трепавицама, бретелама, у шортсу, прекратким сукњама, са слушалицама у ушима и мобилним телефоном.

– Наставницима не смеју да прете ни деца ни родитељи. Надам се да ће се у школе вратити униформе и да онда оне неће бити модне писте за фирмирану гардеробу и да ће се ђаци разликовати само по знању и владању – сматра Наташа Андоновски.

Министарство просвете: правилник предвиђа запошљавање дефектолога

У Министарству просвете истичу да, према важећим прописима, број стручних сарадника зависи од величине школе и броја одељења. Додају да у 1.766 школа ради 2.605 педагога или психолога, што је просечно 1,5 стручни сарадник по школи. Зашто у овој статистици нема специјалних педагога, нису прецизирали, али су навели следеће:

– Када је реч о „специјалним педагозима”, важно је напоменути да они на ФАСПЕРУ стичу стручни назив дипломирани дефектолог. А члан 1. Правилника о програму свих облика рада стручних сарадника прописује да они у установама образовања и васпитања могу бити: педагог, психолог, педагог за ликовно, музичко и физичко васпитање, логопед, библиотекар, нототекар, медијатекар, андрагог, социјални радник и дефектолог – кажу у министарству.

Подвлаче да је раднa групa за превенцију насиља као једну од мера у децембру 2022. предложила повећање броја стручних сарадника у школама и да сада анализирају њене финансијске ефекте.