Specijalni pedagozi mogu da preduprede nasilje u školama

Vrata škola konačno treba otvoriti i za nekadašnje specijalne pedagoge sa beogradskog Defektološkog fakulteta, apeluju mnogi stručnjaci nakon tragedije u beogradskoj OŠ „Vladislav Ribnikar”, u kojoj je trinaestogodišnji đak ubio devetoro drugara i čuvara, a ranio još petoro. Jer je upravo njihov posao da prepoznaju širok spektar poremećaja ličnosti kod učenika. Problem je, kako se može videti u pojedinim apelima u medijima i na društvenim mrežama, koji su posle nezapamćene vračarske tragedije isplivali na površinu – prećutno negiranje potrebe za njihovim nadzorom i prevencijom u školama, zbog čega za ove visokoobrazovane stručnjake često nema posla. Primorani su, kako navode, „da rade poslove bebisitera, peku pljeskavice u grilovima, voze taksi, rade kao higijeničari, dok se oni koji imaju sreće zaposle i u nekom vrtiću”.

Zvanje specijalnog pedagoga stiče se na Fakultetu za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju (FASPER), ali je ono od 2009. godine preimenovano u defektologa specijalizovanog za prevenciju i tretman poremećaja ponašanja.

„Politikini” sagovornici dr Zoran Ilić, nekadašnji dekan Defektološkog fakulteta, i specijalni pedagog Nataša Andonovski dele stav da je ovim „profajlerima”, obrazovanim da u najranijoj fazi prepoznaju i preduprede širok spektar poremećaja ličnosti i ponašanja đaka, uključivši i one koji vuku ka kriminogenim obrascima, uz pedagoge i psihologe – mesto u školama. Međutim, kako tvrde, sistematizacija radnih mesta ih ne prepoznaje.

Kako svedoči prof. dr Zoran Ilić upravo se on ceo život zalagao za to da u svakoj školi treba zaposliti i specijalnog pedagoga, danas zvanog defektolog za prevenciju i tretman ponašanja. Ali kaže da, nažalost, nije ideju uspeo da sprovede u delo, uprkos pregovorima sa raznim predstavnicima prosvetnih vlasti. Naglasio je da na prste može da nabroji slučajeve u kojima su baš specijalni pedagozi zaposleni u školama i da više rade sve druge poslove sem onih za koje su se školovali. Smatra da je nužno da postanu deo pedagoško-psiholoških službi prvenstveno u osnovnim školama gde bi prepoznavali poremećaje na najranijem nivou, ali da su potrebni i u srednjim školama, gde uz to naročito mogu da pomognu radi predupređenja i lečenja bolesti zavisnosti.

– Za 42 godine rada napisao sam dosta knjiga i projekata o prevenciji nasilja u školama, ali glas specijalnih pedagoga niko još ne čuje. Mislim da je ovo pravi trenutak da ga konačno uvaže. Specijalnih pedagoga koji se bave nasiljem i zavisnicima ima svuda, samo ih nema u školama. Najviše ih je u krivično-popravnim domovima. Ali i u inostranstvu, nažalost. Znam za bar 400 njih koji su otišli i veoma su priznati u svetu. Tamo ih više cene nego u zemlji i bez problema automatski priznaju diplome našeg fakulteta i zapošljavaju i u školama – istakao je prof. Ilić.

Uz široku lepezu znanja koja stiču na FASPER-u iz oblasti psihologije, pedagogije, kriminologije, socijalne patologije, neurologije, psihijatrije, genetike, anatomije i fiziologije, specijalni pedagozi su najkompetentniji da preduprede i rešavaju probleme mladih koji u svom ponašanju pokazuju elemente asocijalnog i antisocijalnog ponašanja, napominje Nataša Andonovski, koja uz pomenuto zvanje nosi i titulu mastera bezbednosti. Osvrnuvši se na nesreću u „Ribnikaru” i pitanje šta učiniti da se ovako nešto nikada ne ponovi, ona tvrdi da su specijalni pedagozi bukvalno jedina struka koja može da reaguje u situacijama kada deca i mladi pokazuju poremećaje u ponašanju, da intervenišu u kriznim situacijama i preduprede nasilje svake vrste, pa i vršnjačko.

– Uvođenjem i specijalnih pedagoga u obrazovne ustanove dobićemo jedan „sigurni paket” znanjem i razumevanjem potkovanih ljudi, koji će da procene, ocene i reaguju u svim situacijama koje mogu da ugroze zdravlje, integritet i prosperitet đaka. Da olakšaju i roditeljima i nastavnicima obrazovanje i pruže sigurnost boravka u školi – naglasila je Nataša Andonovski, koja je direktorka udruženja „Uporište”, za pomoć i podršku osuđenim licima i maloletnim učiniocima krivičnih dela i njihovim porodicama i savetnik na Nacionalnoj dečjoj liniji.

Ona je dodala da je pre desetak godina postojala inicijativa između tadašnjeg Ministarstva prosvete i FASPER-a da se u škole uvedu i specijalni pedagozi, da su se potpisivale silne peticije, ali da ideja nije realizovana. Ona smatra da je današnja škola, što se njen vaspitne uloge tiče, odavno izgubila trku sa medijima, mobilnim telefonima, društvenim mrežama, rijaliti programima...

– Zato je neophodno da se što pre reaguje i školi vrati sve ono što joj pripada: obrazovanje, vaspitanje, i ispred svega poštovanje narušenog autoriteta nastavnika. Roditelji i nastavnici treba da budu na istoj strani, u sinergiji, da bi deci vratili vrednosti koje su gotovo zaboravljene: biti dobar i iskren drug, prihvatiti različitosti, poštovati starije, zaštititi slabije. Zajedno treba da razmisle na koji način mogu da promene nešto u svojoj porodici, školi, društvu i koje su vrednosti koje treba da potenciraju – ocenila je Nataša Andonovski.

Ona ukazuje da deca u školu ne bi trebalo da idu sa veštačkim noktima i trepavicama, bretelama, u šortsu, prekratkim suknjama, sa slušalicama u ušima i mobilnim telefonom.

– Nastavnicima ne smeju da prete ni deca ni roditelji. Nadam se da će se u škole vratiti uniforme i da onda one neće biti modne piste za firmiranu garderobu i da će se đaci razlikovati samo po znanju i vladanju – smatra Nataša Andonovski.

Ministarstvo prosvete: pravilnik predviđa zapošljavanje defektologa

U Ministarstvu prosvete ističu da, prema važećim propisima, broj stručnih saradnika zavisi od veličine škole i broja odeljenja. Dodaju da u 1.766 škola radi 2.605 pedagoga ili psihologa, što je prosečno 1,5 stručni saradnik po školi. Zašto u ovoj statistici nema specijalnih pedagoga, nisu precizirali, ali su naveli sledeće:

– Kada je reč o „specijalnim pedagozima”, važno je napomenuti da oni na FASPERU stiču stručni naziv diplomirani defektolog. A član 1. Pravilnika o programu svih oblika rada stručnih saradnika propisuje da oni u ustanovama obrazovanja i vaspitanja mogu biti: pedagog, psiholog, pedagog za likovno, muzičko i fizičko vaspitanje, logoped, bibliotekar, nototekar, medijatekar, andragog, socijalni radnik i defektolog – kažu u ministarstvu.

Podvlače da je radna grupa za prevenciju nasilja kao jednu od mera u decembru 2022. predložila povećanje broja stručnih saradnika u školama i da sada analiziraju njene finansijske efekte.