„Последњи балкански вампир” у Новом Саду

Комедија „Последњи балкански вампир” назив је представе македонског тандем – драмског аутора Дејана Дуковског и редитеља Александра Поповског, која ће премијерно бити изведена вечерас од 19.30 сати на сцени „Пера Добриновић” новосадског Српског народног позоришта. Копродуцент је Центар за развој визуелне културе. Ова црнохуморна прича смештена је у балканску забит у коју долази вампирџија како би спасао село од вампира и омогућио његовим житељима да живе нормално. Дело је са македонског језика превела Вера Василић, драматург је Николина Ђукановић, сценографи су Александар Поповски и Жељко Пишкорић, костимограф Миа Поповска. Композитор је Марјан Нећак, кореограф Сташа Зуровац…

– Са мотивом вампиризма на овим просторима почео сам први пут да се бавим крајем далеких осамдесетих, кад сам написао студентски текст насловљен „Последњи балкански вампир”. Од тада постоји идеја да са Поповским направим представу о тој теми. И ето десило се то сада. Од мог старог текста остао је мотив и наслов, а ја сам написао овај комад, који из више углова дотиче тему вампиризма овог времена у коме живимо… Намера ми је била једноставна да напишем комичан и забаван текст из овог балканског миљеа митова, предања и сујеверја. Не знам које је огледало страхова у коме данас не видимо наш сопствени вампиризам. Текст не даје дијагнозу овог вампиризма, нити тражи неке паралелне метафоре са данашњим вампирима, демонима и злим духовима времена у коме живимо, али се надам да допире нерв наших данашњих подсвесних паганских страхова и ниских страсти – каже Дејан Дуковски, док Александар Поповски наводи:

– Када сам први пут радио представу на тему Дракуле и вампира, судбина ме је спојила са човеком рођеним у месту где и Влад Цепеш, познатији као Дракула. Затражио сам да ми исприча све о вампирима. На то је он скочио и почео да ме вређа, да не знам ништа, да Румунија никад није имала вампира и да је Влад био велики владар и човек. Касније сам сазнао да је био у праву, Румунија нема вампира у својој митологији, а добила га је захваљујући Браму Стокеру, који је свој роман који се у почетку звао „Гроф Вампир”, касније променио у „Гроф Дракула” због списа које је нашао повезане са Владом Цепешом. Али… Вампире имамо ми. Тромеђа Македоније, Србије и Бугарске у својим митовима и народним предањима садржи приче о вампирима.

Наши вампири су, како каже Поповски, мало другачији од оног класичног. Код Марка Цепенкова постоји прича о чувеном ловцу на вампире из Прилепа. Његово име је Курта и он је, како легенда каже, настао од повампиреног оца. Дејан Дуковски је још на академији написао први текст на тему Курте. У ово наше време „које је изашло из зглоба” често чујемо да се нешто повампирило. Да људи не спавају, да је завладао страх и немир. И како то обично бива, за сваку болест постоји и лек. Курта! Тако смо се договорили, каже Поповски, да поново оживимо митолошког јунака и да њему препустимо борбу са вампирима који су око нас.

Јунаке Дејана Дуковског тумаче: Тања Пјевац, Ненад Пећинар, Милован Филиповић, Марко Марковић, Игор Павловић, Милорад Капор, Душан Јакишић, Бранислав Јерковић, Вишња Обрадовић, Јована Балашевић, Јована Стипић Радошевић…