Италијански стил у вашој оази

Италијански дизајн је достигао висок степен перфекције која се огледа у сједињавању природности и рафинираности, а уметност живљења је претворена у – чаролију која настаје помоћу богате маште примењене у дизајнирању свега што живот чини лагоднијим. То је, како би Италијани рекли, долче вита или – слатки живот, што полако одмиче у окружењу које годи и очима и души.

Води се рачуна о естетици у сваком погледу, од одеће, преко чувене италијанске обуће, до намештаја и детаља који чине складне целине у којима може да се живи и – ужива.

И данас, када се сви боре да покажу најбоље што знају у дизајнерским иновацијама и разноликим уметничким визијама, италијански дизајн остаје оригиналан и с пуним правом многи стручњаци за естетику наглашавају да је Италија и сада лидер у дизајну, сједињавајући практичност и удобност када је реч о ентеријеру, али и екстеријеру.

Старе грађевине се брижно чувају, ново се гради и опрема уз поштовање канона који важе у италијанском дизајну: све што се унесе у кућу треба да буде и удобно и модерно, али и лепо. Склад им је јако важан и тај склад може да се сретне на сваком кораку. И у домовима старијих италијанских породица и међу младима.

Када се говори о италијанском дизајну не могу се прескочити колекције модних кућа Армани, Версаће, Долче и Габана, али ни аутомобили Ферарија и Ламборгинија. У свету су чувена и „венецијанска огледала”, баш као и мурано стакло и украсни предмети направљени од ове врсте стакла, као и кућни апарати и намештај, али и постељина, прекривачи, завесе и драперије које увек одишу оригиналношћу и складом боја.

Кад говоримо о историји италијанског дизајна, може да се почне са годинама после Другог светског рата. Тада је у Италији заживела масовна моторизација и коришћење нових скутера, међу којима је светску славу која не тамни ни данас доживела „веспа”.

После „веспе” настаје писаћа машина – „лексикон 80”. Створена за потребе италијанског тржишта, она неочекивано изазива сензацију и на међународном плану.

Раних педесетих, ера модерног дизајна захвата и индустрију намештаја и кућних апарата. Неколико већих фирми отворених за експерименте и иновацију – Алези, Арфлекс и Азукена, сарађују са неким од највећих имена на пољу архитектуре и дизајна: Албинијем, Гарделом и браћом Кастелионе.

Милански Тријенале организује прву конференцију о индустријском дизајну 1954. године, а две године касније у Милану се оснива АДИ – Асоцијација за индустријски дизајн. Ово је значајан моменат за модерни дизајн који тријумфује над традиционалним стиловима.

Раних шездесетих, због изненадног економског бума, италијански домови, ретко опремљени санитаријама, пуне се телевизијским пријемницима, кућним апаратима и модерним намештајем, а начин живљења се рапидно модернизује. Уводе се нови материјали: најлон, уретин и разне врсте пластике.

У њујоршкој галерији МоМи сада већ давне 1972. године италијански дизајн је показао све своје чари и сву разноврсност: намештај, техничка остварења, аутомобили, па чак и политички леци, одушевили су свет оригиналношћу и динамичношћу. Тада италијански дизајн пушта дубоке корене у свету светског дизајна.

Постмодерна, настала осамдесетих година прошлог века, ствара везу између архитектуре и дизајна: Алдо Роси успешно дизајнира апарат за еспресо, као и сервис за ту кафу. Познато је да се чувена еспресо кафа испија данас на свим континентима.

Почетком деведесетих рађа се нови облик једноставности који не прати захтеве постмодернизма већ спаја прошлост са будућношћу: дизајнери поштују еколошке захтеве и окрећу се природним материјалима и рециклажи.

У 21. век италијански дизајн је ушао спреман да оправда заслужен епитет – дизајн сачињен од маште и идеја, али не себично окренут само потребама високог друштва, већ и свим поштоваоцима добрих дизајнерских решења.