Штедња топлоте и новца

Париски кровови и мансарде из песама, романа и филмова су изванредна инспирација, али како је у њима живети? Уметници би сигурно имали штошта да кажу о хладноћи и врућини. А код нас и данас, иако постоје прописи, велике количине енергије губе се због неадекватног избора изолационих материјала. Наше расипање енергије најбоље се види у потрошњи топлоте за грејање где смо у врху лествице, искључиво због лоших изолационих својстава наших станова и кућа.

Ми трошимо око 250 киловат-сати струје по метру квадратном годишње, а Аустрија 120 киловат-сати и – прави пројекте да то смањи на 70 kWh. Куће и станови направљени пре 1970. године немају скоро никакву топлотну изолацију, док је код оних грађених пре 1980. године врло скромна. Више од 75 одсто зграда у Србији направљено је 1980. године па је на овим објектима могућа и највећа уштеда, чак и до 80 одсто енергије за грејање и хлађење. Просечно старе куће годишње троше 200-300 kWh енергије за грејање по квадратном метру, стандардно изоловане куће око 100, а савремене нискоенергетске куће око 40 kWh по квадрату, и мање. Енергијом која се потроши у стандардно изолованој кући могу да се загреју 3-4 нискоенергетске куће или 7-8 пасивних кућа.

Да бисмо што ефикаснијом уштедом појефтинили живот, смањили утрошак енергије и емисију штетних гасова, морамо повећати количину уградње изолационих материјала, али и одабир најефикаснијих. Радмила Павловић, директор једног од наших најстаријих предузећа за производњу изолационих материјала „Таролит” из Остружнице крај Београда, скреће пажњу на најпажљивији избор изолационих материјала при градњи стамбених и радних објеката. Она је у овом послу више од две деценије и мисли да се често поводимо за најјефтинијом варијантом изолације, не размишљајући довољно о енергетској ефикасности одабраних материјала и укупно самог објекта у којем треба да живимо и радимо.

Изолациони материјал мора да има врхунска својства природног, а опет отпорног на механичка оштећења, високу ватроотпорност (90 или 120 минута) и остала изузетна изолациона својства. Нове технологије су произвеле нове изолационе материјале, а један од најприхватљивијих и најефикаснијих је таролит који је производњом у новој трострукој сендвич технологији побрао сва могућа светска а и домаћа признања за укупан квалитет (еко-стандард, ватроотпорност, изолациона својства).

Више од 80 одсто наших стамбених објеката је неефикасно изоловано па бисмо енергетском обновом старих кућа и зграда могли постићи уштеду у потрошњи топлотне енергије више од 60 одсто. Укупна улагања у додатну изолацију при обнови већ дотрајале фасаде у цени санације учествује са 20-30 посто, а отплате се за годину-две. Неефикасно је употребљавати јефтиније материјале (цена нижа 20 одсто), јер дуготрајност (отпорност на хабање, временске прилике, заштита од пожара), боља изолациона својства и дуговечност таролита доказани су још од 1934. године, од када се и производи у њиховим погонима, рекла је на крају Радмила Павловић.

Дакле, водите рачуна при избору изолационог материјала или куповини стана да не бисте, по оној старој народној, „уместо на мосту платили на ћуприји”.

Таролит

Таролит плоче израђене су од таролит масе (дрвена влакна пресвучена цементом и минерализована). Комбинују се са свим грађевинским материјалима (бетон, опека, дрво), имају изузетну способност апсорпције звука и знатну противпожарну отпорност. Посебним процесом произведене су таролит комби плоче у два и три слоја које су повећале ефикасност јер су материјали чврсто повезани а својства се допуњују. Не губе одлике и ако су складиштене на отвореном простору, изложене влази и временским непогодама пре уградње. Већина некадашњих објеката грађених за ЗОИ у Сарајеву обложена је таролитом, зграда Народног позоришта након пожара (да су уграђене раније таролит плоче штета би била минимална), ТВ Београд, и друга позната здања.

Штедња пре свега

Побољшање енергетске ефикасности и уштеда, као најјефтинија производња, већ је увелико државна стратегија многих земаља; подстичу се улагања у изолацију спољних зидова, кровова, замену и поправку прозора и ефикасније термотехничке инсталације. Циљ свеобухватне уштеде енергије, а тиме и заштите околине, јесте стварање предуслова за систематску санацију и енергетску реконструкцију постојећих зграда и повећање обавезне топлотне заштите нових.