Štednja toplote i novca

Pariski krovovi i mansarde iz pesama, romana i filmova su izvanredna inspiracija, ali kako je u njima živeti? Umetnici bi sigurno imali štošta da kažu o hladnoći i vrućini. A kod nas i danas, iako postoje propisi, velike količine energije gube se zbog neadekvatnog izbora izolacionih materijala. Naše rasipanje energije najbolje se vidi u potrošnji toplote za grejanje gde smo u vrhu lestvice, isključivo zbog loših izolacionih svojstava naših stanova i kuća.

Mi trošimo oko 250 kilovat-sati struje po metru kvadratnom godišnje, a Austrija 120 kilovat-sati i – pravi projekte da to smanji na 70 kWh. Kuće i stanovi napravljeni pre 1970. godine nemaju skoro nikakvu toplotnu izolaciju, dok je kod onih građenih pre 1980. godine vrlo skromna. Više od 75 odsto zgrada u Srbiji napravljeno je 1980. godine pa je na ovim objektima moguća i najveća ušteda, čak i do 80 odsto energije za grejanje i hlađenje. Prosečno stare kuće godišnje troše 200-300 kWh energije za grejanje po kvadratnom metru, standardno izolovane kuće oko 100, a savremene niskoenergetske kuće oko 40 kWh po kvadratu, i manje. Energijom koja se potroši u standardno izolovanoj kući mogu da se zagreju 3-4 niskoenergetske kuće ili 7-8 pasivnih kuća.

Da bismo što efikasnijom uštedom pojeftinili život, smanjili utrošak energije i emisiju štetnih gasova, moramo povećati količinu ugradnje izolacionih materijala, ali i odabir najefikasnijih. Radmila Pavlović, direktor jednog od naših najstarijih preduzeća za proizvodnju izolacionih materijala „Tarolit” iz Ostružnice kraj Beograda, skreće pažnju na najpažljiviji izbor izolacionih materijala pri gradnji stambenih i radnih objekata. Ona je u ovom poslu više od dve decenije i misli da se često povodimo za najjeftinijom varijantom izolacije, ne razmišljajući dovoljno o energetskoj efikasnosti odabranih materijala i ukupno samog objekta u kojem treba da živimo i radimo.

Izolacioni materijal mora da ima vrhunska svojstva prirodnog, a opet otpornog na mehanička oštećenja, visoku vatrootpornost (90 ili 120 minuta) i ostala izuzetna izolaciona svojstva. Nove tehnologije su proizvele nove izolacione materijale, a jedan od najprihvatljivijih i najefikasnijih je tarolit koji je proizvodnjom u novoj trostrukoj sendvič tehnologiji pobrao sva moguća svetska a i domaća priznanja za ukupan kvalitet (eko-standard, vatrootpornost, izolaciona svojstva).

Više od 80 odsto naših stambenih objekata je neefikasno izolovano pa bismo energetskom obnovom starih kuća i zgrada mogli postići uštedu u potrošnji toplotne energije više od 60 odsto. Ukupna ulaganja u dodatnu izolaciju pri obnovi već dotrajale fasade u ceni sanacije učestvuje sa 20-30 posto, a otplate se za godinu-dve. Neefikasno je upotrebljavati jeftinije materijale (cena niža 20 odsto), jer dugotrajnost (otpornost na habanje, vremenske prilike, zaštita od požara), bolja izolaciona svojstva i dugovečnost tarolita dokazani su još od 1934. godine, od kada se i proizvodi u njihovim pogonima, rekla je na kraju Radmila Pavlović.

Dakle, vodite računa pri izboru izolacionog materijala ili kupovini stana da ne biste, po onoj staroj narodnoj, „umesto na mostu platili na ćupriji”.

Tarolit

Tarolit ploče izrađene su od tarolit mase (drvena vlakna presvučena cementom i mineralizovana). Kombinuju se sa svim građevinskim materijalima (beton, opeka, drvo), imaju izuzetnu sposobnost apsorpcije zvuka i znatnu protivpožarnu otpornost. Posebnim procesom proizvedene su tarolit kombi ploče u dva i tri sloja koje su povećale efikasnost jer su materijali čvrsto povezani a svojstva se dopunjuju. Ne gube odlike i ako su skladištene na otvorenom prostoru, izložene vlazi i vremenskim nepogodama pre ugradnje. Većina nekadašnjih objekata građenih za ZOI u Sarajevu obložena je tarolitom, zgrada Narodnog pozorišta nakon požara (da su ugrađene ranije tarolit ploče šteta bi bila minimalna), TV Beograd, i druga poznata zdanja.

Štednja pre svega

Poboljšanje energetske efikasnosti i ušteda, kao najjeftinija proizvodnja, već je uveliko državna strategija mnogih zemalja; podstiču se ulaganja u izolaciju spoljnih zidova, krovova, zamenu i popravku prozora i efikasnije termotehničke instalacije. Cilj sveobuhvatne uštede energije, a time i zaštite okoline, jeste stvaranje preduslova za sistematsku sanaciju i energetsku rekonstrukciju postojećih zgrada i povećanje obavezne toplotne zaštite novih.