Лечење душевно оболеле деце није временски ограничено

Више родитеља нашло се иза решетака протеклих дана због кривичних дела која су починила њихова деца, углавном претећи насиљем, али и због озбиљних физичких напада. Притвор може бити одређен само малолетницима старијим од 14 година јер деца не подлежу ни кривичној одговорности ни било којој одредби Законика о кривичном поступку. Родитељи деце млађе од 14 година, иако су њихови законски заступници, не могу кривично да одговарају за њихове злочине, али им се на терет може ставити запуштање и злостављање малолетне особе или неког друго кривично дело које се може довести у везу са узроком злочина које је извршило њихово дете.

У случају дечака Косте К. (13) који је убио девет својих другова и школског чувара примењен је Закон о заштити лица са менталним сметњама, чије се одредбе односе на душевно оболеле особе. Реч је о особама које могу угрозити туђи или свој живот, али и о душевним болесницима који никада нису учинили ниједно кривично дело.

– На основу мишљења конзилијума психијатара, мера лечења се може спровести и без пристанка особе, а такође и без пристанка родитеља као законских заступника малолетника до 18 година, као и детета млађег од 14 година. Одлуку о томе доноси надлежни суд у ванпарничном поступку и та се одлука преиспитује на сваких шест месеци, а може и чешће ако суд то захтева – објаснио је за „Политику” адвокат Југослав Тинтор.

Мера лечења у психијатријској установи, дакле, није ограниченог временског трајања. Особа којој је одређена ова мера, било да је пунолетна, малолетна или дете, не може да напусти установу. То се односи и на случајеве када психијатри процене да особа представља опасност по живот и безбедност других или по своју сопствену безбедност.

– Када је реч о родитељима, они не могу кривично да одговарају за дело које је учинило дете, јер кривица је по својој суштини индивидуална и подразумева одговорност за сопствене поступке а не одговорност са другога. Дакле, отац и мајка не могу одговарати за убиство које је починило њихово дете – објашњава Тинтор.

Постоје, међутим, кривична дела која могу бити стављена на терет родитељима, као што је запуштање и злостављање, уколико се утврди да је то имало за последицу злочин који је дете учинило.

– Неопходно је да постоји основана сумња да је родитељ починио неко друго кривично дело, па ако то има посредне везе са злочином детета, онда се води поступак у односу на родитеља. У истрази се утврђује да ли постоји узрочна веза, а да би била донета одлука о притвору, дело не мора да буде доказано, већ је потребно да постоји сумња – објашњава адвокат.

Оцу 13-годишњег дечака који је секиром напао комшиницу и њеног сина у селу Радојево, одређено је задржавање због запуштања и злостављања малолетне особе. За ово кривично дело могуће је изрећи казну до пет година затвора. Међутим, у случају оца Косте К, који је ватреним оружјем, убио деветоро деце и радника обезбеђења, реч је о тешком делу против опште сигурности, за које је законом запрећена казна до 12 година затвора.

Родитељ је законски заступник детета и мора увек да буде позван у полицију када дете направи било какав инцидент, а наравно и кривично дело. Ако је утврђено да постоје ментални поремећаји, родитељ се пита да ли даје пристанак за лечење, али закон је предвидео да се у одређеним случајевима, када то процене лекари, дете може задржати на лечењу и без пристанка родитеља. Јер, ако такво дете пусте кући, на улицу и у учиниоцу, оно може поново да пуца или да убоде шестаром неког трећег.

Када је реч о млађим малолетницима – од 14 до 16, и о старијим – од 16 до 18 година, за њих важе одредбе Закона о малолетним учиниоцима кривичних дела и кривичноправној заштити малолетних особа.

Малолетница из Новог Сада, којој је одређен притвор до 30 дана, напунила је 14 година и на њу се примењује управо тај закон. На терет јој се ставља угрожавање сигурности, изазивање панике и нереда, као и недозвољена производња, држање, ношење и промет оружја и експлозивних материја.