Lečenje duševno obolele dece nije vremenski ograničeno

Više roditelja našlo se iza rešetaka proteklih dana zbog krivičnih dela koja su počinila njihova deca, uglavnom preteći nasiljem, ali i zbog ozbiljnih fizičkih napada. Pritvor može biti određen samo maloletnicima starijim od 14 godina jer deca ne podležu ni krivičnoj odgovornosti ni bilo kojoj odredbi Zakonika o krivičnom postupku. Roditelji dece mlađe od 14 godina, iako su njihovi zakonski zastupnici, ne mogu krivično da odgovaraju za njihove zločine, ali im se na teret može staviti zapuštanje i zlostavljanje maloletne osobe ili nekog drugo krivično delo koje se može dovesti u vezu sa uzrokom zločina koje je izvršilo njihovo dete.

U slučaju dečaka Koste K. (13) koji je ubio devet svojih drugova i školskog čuvara primenjen je Zakon o zaštiti lica sa mentalnim smetnjama, čije se odredbe odnose na duševno obolele osobe. Reč je o osobama koje mogu ugroziti tuđi ili svoj život, ali i o duševnim bolesnicima koji nikada nisu učinili nijedno krivično delo.

– Na osnovu mišljenja konzilijuma psihijatara, mera lečenja se može sprovesti i bez pristanka osobe, a takođe i bez pristanka roditelja kao zakonskih zastupnika maloletnika do 18 godina, kao i deteta mlađeg od 14 godina. Odluku o tome donosi nadležni sud u vanparničnom postupku i ta se odluka preispituje na svakih šest meseci, a može i češće ako sud to zahteva – objasnio je za „Politiku” advokat Jugoslav Tintor.

Mera lečenja u psihijatrijskoj ustanovi, dakle, nije ograničenog vremenskog trajanja. Osoba kojoj je određena ova mera, bilo da je punoletna, maloletna ili dete, ne može da napusti ustanovu. To se odnosi i na slučajeve kada psihijatri procene da osoba predstavlja opasnost po život i bezbednost drugih ili po svoju sopstvenu bezbednost.

– Kada je reč o roditeljima, oni ne mogu krivično da odgovaraju za delo koje je učinilo dete, jer krivica je po svojoj suštini individualna i podrazumeva odgovornost za sopstvene postupke a ne odgovornost sa drugoga. Dakle, otac i majka ne mogu odgovarati za ubistvo koje je počinilo njihovo dete – objašnjava Tintor.

Postoje, međutim, krivična dela koja mogu biti stavljena na teret roditeljima, kao što je zapuštanje i zlostavljanje, ukoliko se utvrdi da je to imalo za posledicu zločin koji je dete učinilo.

– Neophodno je da postoji osnovana sumnja da je roditelj počinio neko drugo krivično delo, pa ako to ima posredne veze sa zločinom deteta, onda se vodi postupak u odnosu na roditelja. U istrazi se utvrđuje da li postoji uzročna veza, a da bi bila doneta odluka o pritvoru, delo ne mora da bude dokazano, već je potrebno da postoji sumnja – objašnjava advokat.

Ocu 13-godišnjeg dečaka koji je sekirom napao komšinicu i njenog sina u selu Radojevo, određeno je zadržavanje zbog zapuštanja i zlostavljanja maloletne osobe. Za ovo krivično delo moguće je izreći kaznu do pet godina zatvora. Međutim, u slučaju oca Koste K, koji je vatrenim oružjem, ubio devetoro dece i radnika obezbeđenja, reč je o teškom delu protiv opšte sigurnosti, za koje je zakonom zaprećena kazna do 12 godina zatvora.

Roditelj je zakonski zastupnik deteta i mora uvek da bude pozvan u policiju kada dete napravi bilo kakav incident, a naravno i krivično delo. Ako je utvrđeno da postoje mentalni poremećaji, roditelj se pita da li daje pristanak za lečenje, ali zakon je predvideo da se u određenim slučajevima, kada to procene lekari, dete može zadržati na lečenju i bez pristanka roditelja. Jer, ako takvo dete puste kući, na ulicu i u učiniocu, ono može ponovo da puca ili da ubode šestarom nekog trećeg.

Kada je reč o mlađim maloletnicima – od 14 do 16, i o starijim – od 16 do 18 godina, za njih važe odredbe Zakona o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih osoba.

Maloletnica iz Novog Sada, kojoj je određen pritvor do 30 dana, napunila je 14 godina i na nju se primenjuje upravo taj zakon. Na teret joj se stavlja ugrožavanje sigurnosti, izazivanje panike i nereda, kao i nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija.