Култура и профит

Славко Поледица је један од најпознатијих београдских књижара. Он је прави саговорник за тему профита у књижарској делатности: како га остварити, како избећи замке халапљивости да се оствари брз профит, како трајати у послу? Сви они који размишљају да отворе књижару моћи ће у овом тексту да пронађу неку корисну идеју за развој посла. Или да одустану од те намере, ако процене да су захтеви сувише високи да би оправдали ниску зараду.

Поледица (1961, професор светске књижевности) учествовао је у стварању књижарске мреже и имиџа Платоа и Стубова културе, а сада је комерцијални директор Стилос-Арта. Обновио је књижару Светлост у Крагујевцу, која је, после београдског Геце Кона, најстарија књижара у Србији. То је успео и захваљујући власнику простора Трговачког предузећа Србија и директору Томи Јеленићу који је, уместо да га изда некој банци, простор сачувао за књижару – разумевајући културне потребе Крагујевца.

Поледица планира да у крагујевачку књижару пренесе дух књижарства из Београда који не само да развија културу града него и доноси профит. Наше питање је како се ове две ствари спајају.

Славко Поледица се, најпре, подсећа почетака Новог београдског књижарства средином осамдесетих година прошлог века. Истиче књижару Народне књиге у Цетињској улици и њене књижаре Ивицу Доленца, Бату Драмићанина, Александра Котхаја и Александра Аћанског. Као и књижару БИГЗ-а у Косовској и њене запослене Николу Шиндика, Слоба Јеремића и Горану Поповић. Они су први укинули баријеру између купца и књиге, дозволили су „пипање робе”. То је тада била револуција која је битно повећала фреквенцију купаца.

Тај концепт блиске везе купца и „робе” развио је Бранислав Гојковић у мрежи Платоа. Из Платоове школе књижарства, или Банетовог шињела, поред Поледице, израсли су многи управници познатих књижара: Михаило Пендо, Александар Ристовић, Душан Чукић, Александар Николић Беополис, Небојша Тодоровић Гиле, Снежана Ранковић, Сања Љубисављевић и Раде Грбић.

Осим слободног приступа књизи, Поледица истиче још неке елементе који одређују филозофију Новог београдског књижарства. Књижара је по том концепту место које дефинише јавно мнење, књижар није продавац него познавалац књиге који уме да говори о књизи као књижевни критичар, неутралан у идеолошком погледу, али културно ангажован. Затим, књижар држи везу са читаоцем – купцем, постаје нешто слично као лични банкар. Између осталог, он трага за књигом коју читалац тражи. Сви ови пословни детаљи доприносе осећају блискости читаоца и књижаре као места у које он улази као у топлу маклуановску каду. А јасно је да тамо где је промет, ту је и профит. Искусан књижар Славко Поледица и на новом радном задатку планира да развије мрежу књижара као упоришта културе, али и ништа мање профита. У његовом поимању књижарске делатности нема сукоба између културе и профита, напротив.