Субота, 11.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Међународни туризам готово опорављен, Србија чека Кинезе

У првом кварталу међународни доласци достигли 80 одсто резултата остварених у години пре пандемије
Међународни туризам готово опорављен, Србија чека Кинезе
(Фото Р. Крстинић)

Од почетка ове године чак 235 милиона туриста путовало је у иностранство, што је двоструко више него у истом периоду 2022, показују најновији подаци које је објавила Светска туристичка организација. То значи да је међународни туризам на добром путу да се врати на ниво пре пандемије када су глобално били постигнути рекордни резултати у овом сектору, па и у Србији. Само у првом кварталу међународни доласци су достигли 80 одсто резултата остварених у години пре пандемије. Према подацима Светске туристичке организације, прошле године је више од 960 милиона туриста путовало у иностранство, а најбоље резултате је забележио Блиски исток који је већ премашио рекордне исходе, затим Европа која је већ сада достигла 90 одсто тих најбољих резултата пре пандемије. Како је изјавио генерални секретар Светске туристичке организације Зураб Пололикашвили, почетак ове године показао је пун опоравак туризма и способност сектора да се прилагоди на нове околности.

– Ипак ту су изазови попут геополитичке несигурности, недостатка радне снаге и потенцијалног утицаја кризе трошкова живота на туризам – рекао је он. Приходи од међународног туризма су иначе поново порасли и достигли ниво од хиљаду милијарди долара у прошлој години што је реални раст од 50 одсто у односу на 2021. Европа је 2022. остварила најбоље резултате са готово 550 милијарди долара прихода од туризма или 87 процената нивоа пре пандемије. Међутим, подаци из овогодишњег првог тромесечја показују да овај сектор обећава и да нема разлога за бригу да се неће опоравити. Када је реч о изазовима, стручњаци кажу да се сви суочавају са високом инфлацијом и растућим ценама нафте који ће утицати на раст трошкова превоза и смештаја. Као резултат тога, може се очекивати да ће туристи све више тражити начин да уштеде новац и радије ће бирати краћа путовања.

Србија је још у септембру прошле године, према извештају Светске туристичке организације била у светском врху по опоравку туризма. Већ тада смо имали раст броја долазака од 48 одсто у односу на период пре пандемије, док је девизни прилив од туризма у првих шест месеци повећан за 57,9 процената у односу на 2021. Када је реч о новијој статистици, у нашој земљи је у марту ове године у односу на март 2022. број долазака туриста био већи за 19 одсто, а број ноћења за 14,7 процената. Републички завод за статистику објавио је да је број ноћења домаћих гостију порастао за 8,5 одсто, а страних за 22,7 процената.

Иначе, девизни прилив од туризма је већ у јануару повећан за скоро 50 одсто у односу на исти месец претходне године. Србија ове године очекује много од повратка кинеских туриста после неколико година паузе. Туристи из Кине су 2019. били први по броју посета страних туриста и очекује се да ће сада ти резултати бити премашени. Најатрактивнија дестинација за њих је Београд, али и други туристички центри.

Хиљаду евра по особи

Две трећине грађана Европске уније планира да отпутује у првој половини ове године, а око 50 процената њих ће потрошити више од хиљаду евра по особи, подаци су Европске комисије за путовања. Најновија истраживања показују да ће 77 одсто путника обићи неку од дестинација у првих шест месеци што је повећање од 16 процената у односу на исти период 2022. Путници показују жељу за путовањима ван своје земље, при чему 63 одсто испитаника даје предност међународним путовањима. Туризам је за Европљане и даље приоритет и чак 58 процената анкетираних је изјавило да у наредних шест месеци намерава два пута да промени место боравка, унутар своје земље или ван њених граница.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.