Окупљање за конзервативну Eвропу

Годишње окупљање америчких конзервативаца под називом „Конференција конзервативне политичке акције“, већ другу годину заредом добија свој европски облик. Будимпешта и Мађарска постају место из којег се шаљу снажне политичке поруке европске конзервативне идеологије, и место великог повезивања свих конзервативних и десних странака, интелектуалца, новинара и удружења на континенту. Најпрецизније објашњење зашто је то управо у Мађарској и због чега је практично акламацијом Будимпешта постала престоница европског конзервативизма дато је у говору мађарског премијера Виктора Орбана на поменутом скупу, одржаном 4. и 5. маја. Својом укупном политиком, промоцијом јасних вредности у друштву, чврстином и доследношћу политичке акције и ширином мреже невладиних организација које се залажу за изградњу друштва на конзервативним вредностима, Мађарска је, како је рекао Орбан, постала лабораторија конзервативизма у Европи.

Као учесник ове најзначајније конзервативне конференције која је повезала више континената (поред америчких и европских конзервативаца, били су и представници из Бразила, Мексика, Јапана, Аустралије...), имао сам прилику да кроз низ сусрета, али и кроз само обраћање на једном од панела укажем и на српски аспект неких од тема које су тих дана доминирале на скупу. Снажан утисак који носим после свих тих сусрета и саслушаних излагања јесте невероватно чврста вредносна оријентација и јасан став о томе како би европска и уопште западна друштва требало да изгледају, а све као одговор на доминантни лево-либерални концепт. У највећој мери ради се о потпуно другачијем погледу на човека и његову улогу у времену. У том смислу и теме које су доминирале, попут породице, нације, вере и изазова са којима су суочене, као што су агресивни атеизам, сви облици џендер идеологије, нелегалне миграције, woke идеологија, демографско опадање западних друштава, безбедност грађана и сузбијање свих облика насиља те образовање и питање слобода, пружиле су низ увида у то у којем правцу би могао да се деси известан преокрет у будућности, ако би ове идеје, кроз политичку акцију дошле на власт.

Иако су теме мање-више заједничке за све учеснике, уочавале су се и разлике, пре свега у нагласку на нека питања. Амерички представници, попут бившег председника Доналда Трампа који се обратио видео-поруком, али и низа конгресмена или звезда ТВ новинарства попут Такера Карлсона и Саре Картер, па до лидера ове конференције Мета Шлапа, највише су се фокусирали на woke, јер те теме доминирају америчком политичком дебатом. Агресивно наметање ових идеја, које иду од дечијих вртића до високих друштава, постаје једно од главних попришта битака за номинацију у Републиканској странци, где је чак главни Трампов ривал гувернер Флориде Де Сантис у неким ставовима још и  радикалнији од бившег председника.

Европљане су поред ових тема, које су дошле на континент из Америке, посебно интересовала питања нације, безбедности и миграција, која су претходних година обликовала у највећој мери политичке дебате у Европи. Лидере европских конзервативних покрета Орбана, Барделу, Вентуру, Бабиша, Кикла, Абаскала, Јаншу, Ван Гриекена, Салвинија, Мелонијеву итд., које због локалних специфичности одликују одређене програмске и организационе разлике, повезује заједничка тежња да се направи коначан конзервативан преокрет у Европи. Иако су овде били представљени кроз две посланичке групе у Европском парламенту –Идентитет и демократија и Европски конзервативци и реформисти, осећа се међусобна вредносна повезаност и жеља за заједничким деловањем пре свега уочи европских избора следеће године.

Ово ново акционо конзервативно јединство у Европи има за циљ и да разбије пропаганду лево-либералних мејнстрим медија да су они тобоже некакви екстремисти и маргиналци, опасни ако узму једног дана власт. Конзервативци свакако покушавају да парирају таквим настојањима обртањем приче и наметањем вредносног гледишта у чијем је центру људско достојанство.

Шта је у ствари екстремизам?

Да ли је то одбрана природне породице, која се састоји од оца, мајке и деце (пола датог од Бога рођењем), за шта се конзервативци залажу, или је екстремизам агресивно мењати овај поредак кроз истополне бракове у којима је могуће усвајање деце, и кроз промоцију промене пола и идентитета, уз разарање хришћанске вере и нација атеизмом и мондијализмом?

И каква се уопште друштва заснивају на оваквим концептима човека и породице? Ко је овде онда заиста екстремиста, ако се на овако драстичан начин мењају миленијумске, да не кажемо вечне вредности?

Да се ствар у Европи може заиста мењати у правцу конзервативне обнове друштава, говоре и политичке прилике у многим државама, које конзервативцима дају разлоге за оптимизам. Они су све само не маргинални покрети и странке, како то желе представити не само социјалисти, либерали и зелени, већ и европски народњаци. Управо ови последњи су почели правити послеизборне коалиције са конзервативним и десним странкама у низу европских земаља. Почело је у Шведској, па Италији, а последњи случај је Финска, где је партија Правих Финаца, која је била заступљена на скупу у Будимпешти, друга по снази у тој скандинавској земљи. Све те странке су у низу европских земаља у успону и по снази су већ прве, друге или треће. Аустрија, Француска, Шпанија, Белгија само су неке од држава у којима се очекују избори и где ће европски народњаци ако желе да буду власт морати да позову конзервативце у коалицију. А то ће онда свакако утицати на програме тих влада, јер конзервативне европске странке неће одустајати од својих темељних вредносних и програмских принципа.

Европске мејнстрим странке падају, јер су постале неуспешне, бледе и млаке. Не нуде нове идеје за ново време, нити се више разликују много међу собом, осим жеље да се мењају на власти и задрже тај већ превазиђени концепт буржоаске елите.

Посебно радује чврстина уверења и организације омладинских покрета ових странака, којима сам имао част да се обратим на почетку њиховог конгреса последњег дана конференције у Будимпешти.

Посебан утисак за оне који мало познају политичке и идеолошке прилике на Западу је и чињеница да се кроз излагања учесника, али и разговора које сам имао са европским и америчким колегама, веома мало говорило о рату у Украјини. Бриге конзервативних лидера, поред горенаведених, биле су како да се обнове њихове  економије, ослабљене услед рата и санкција, и како да се повећа куповна моћ становништва. Поред осуде руског напада, сви су говорили о миру, снажно осуђујући либерално-леве владе које промовишу бескрајни сукоб и слање оружја, чије економске последице трпи пре свега Европа.

Бог, породица, нација, мир, безбедност и економија, а надасве достојанство и слобода човека, и потреба за акционим јединством свих конзервативаца, како би те вредности постале  владајуће у западним друштвима, кључне су поруке овог великог скупа. А да би оне заиста биле победничке, треба применити једну од дванаест тачака мађарског успеха, о чему је премијер Орбан говорио прошле године на овом скупу: најважнији услов за победу је да будемо најбољи. Ако желимо победу, морамо бити најбољи.

Свако ко тврди да су идеологије и идеолошке борбе у Европи прошлост, грдно се вара. Нема трајања и нема победа без уверења.

Сумирајући утиске након свих тих сусрета и разговора, прочитаних текстова и атмосфере пуне оптимизма и политичке борбености, уверен сам да време конзервативне Европе неумитно долази.

Народни посланик, генерални секретар Српске народне партије