Ворен Бафет повукао све инвестиције у страху од рата

Један од најбогатијих Американаца повукао је сав капитал из компаније на Тајвану која је највећи светски произвођач чипова, што се узима као аларм да би ситуација на Тајвану ускоро могла да се закомпликује.

Милијардер Ворен Бафет је пре неколико дана објавио да је продао све деонице у тајванском ТСМЦ-у. Власник холдинг компаније „Беркшир хатавеј” са седиштем у Омахи у држави Небраска, у фебруару је већ распродао већину акција у тајванској компанији, и то само три месеци након што је купио деонице, пренео је „Волстрит џорнал”.

Чувени инвеститор је поручио да је улогу у његовој одлуци да повуче инвестиције вредне више милијарди долара одиграо страх од рата на Тајвану. Бафет је казао да ТСМЦ нема премца у својој области, али да му се „не допада локација” фабрике и да би био много сигурнији да су његове паре уложене у, на пример, Јапан.

Да ли Бафетово повлачење наговештава да се нешто „кува” на Тајвану? Због одличног инвеститорског „њуха”, Бафет је прозван „пророком из Омахе”, па се његов одлука тумачи као лош знак за Тајван.

Према оцени магазина „Форчун”, Бафет је постао један од најимућнијих људи на планети јер је знао где да уложи новац и кад да се повуче, и зато сигурно није без разлога продао деонице неколико месеци након што их је купио. Овај аргумент има још више смисла ако се зна да је ТСМЦ у бизнису који готово да не може да пропадне у мирнодопским условима.

ТСМЦ прави 90 одсто најнапреднијих чипова на свету. Многе америчке компаније попут „Епла” уграђују производе ТСМЦ-а у своје брендове. На Тајвану послују и друге фирме за полупроводнике па је ова територија далеко највећи светски произвођач полупроводника.

Без чипова је немогуће замислити савремени свет. Телефони, рачунари, аутомобили и најмодерније оружје не могу да функционишу без полупроводника. Америка, Кина и највећи део остатка планете увозе тајванске чипове, што повећава геополитички значај овог дела Азије.

Тајван је дефакто самостална земља, мада га већина држава не признаје, а Пекинг сматра да је то кинеска територија. Америка нема амбасаду у Тајпеју јер формално прихвата кинески суверенитет, али је у најближим односима с тајванским властима. С кинеским јачањем расте и амерички страх да би Пекинг могао да војно освоји територију коју сматра својом. У Вашингтону је такав сценарио почео озбиљно да се разматра после руског напада на Украјину. Док су ранији председници намерно давали неодређене и двосмислене одговоре, актуелни шеф Беле куће Џо Бајден више пута је отворено поручио да би послао војску да брани Тајван у случају кинеске инвазије.

Сино-амерички „хладни рат” око Тајвана усијао се прошлог лета, потпирујући страх од оружаног сукоба. Тадашња председавајућа Представничког дома Конгреса Ненси Пелоси посетила је Тајпеј, а Кина је негодовала организујући војне вежбе у близини тајванске обале. Део маневара била је и симулација напада на Тајван.

Власти у Тајпеју купују америчко наоружање, тврдећи да морају да буду спремни у случају кинеског напада. Истовремено тамошња влада умирује инвеститоре поручујући им да је то што Тајван има чипове као да има нуклеарно оружје – сигурно ће друге одвратити од напада. Иза овог аргумента стоји уверење да Кина неће ризиковати да у рату угрози производњу „насушне потребе”.

Изгледа да Бафет није уверен у то, као ни амерички генерал Мајк Минихан, који је пре неколико месеци предвидео да ће САД и Кина 2025. биту у рату због Тајвана.