Voren Bafet povukao sve investicije u strahu od rata

Jedan od najbogatijih Amerikanaca povukao je sav kapital iz kompanije na Tajvanu koja je najveći svetski proizvođač čipova, što se uzima kao alarm da bi situacija na Tajvanu uskoro mogla da se zakomplikuje.

Milijarder Voren Bafet je pre nekoliko dana objavio da je prodao sve deonice u tajvanskom TSMC-u. Vlasnik holding kompanije „Berkšir hatavej” sa sedištem u Omahi u državi Nebraska, u februaru je već rasprodao većinu akcija u tajvanskoj kompaniji, i to samo tri meseci nakon što je kupio deonice, preneo je „Volstrit džornal”.

Čuveni investitor je poručio da je ulogu u njegovoj odluci da povuče investicije vredne više milijardi dolara odigrao strah od rata na Tajvanu. Bafet je kazao da TSMC nema premca u svojoj oblasti, ali da mu se „ne dopada lokacija” fabrike i da bi bio mnogo sigurniji da su njegove pare uložene u, na primer, Japan.

Da li Bafetovo povlačenje nagoveštava da se nešto „kuva” na Tajvanu? Zbog odličnog investitorskog „njuha”, Bafet je prozvan „prorokom iz Omahe”, pa se njegov odluka tumači kao loš znak za Tajvan.

Prema oceni magazina „Forčun”, Bafet je postao jedan od najimućnijih ljudi na planeti jer je znao gde da uloži novac i kad da se povuče, i zato sigurno nije bez razloga prodao deonice nekoliko meseci nakon što ih je kupio. Ovaj argument ima još više smisla ako se zna da je TSMC u biznisu koji gotovo da ne može da propadne u mirnodopskim uslovima.

TSMC pravi 90 odsto najnaprednijih čipova na svetu. Mnoge američke kompanije poput „Epla” ugrađuju proizvode TSMC-a u svoje brendove. Na Tajvanu posluju i druge firme za poluprovodnike pa je ova teritorija daleko najveći svetski proizvođač poluprovodnika.

Bez čipova je nemoguće zamisliti savremeni svet. Telefoni, računari, automobili i najmodernije oružje ne mogu da funkcionišu bez poluprovodnika. Amerika, Kina i najveći deo ostatka planete uvoze tajvanske čipove, što povećava geopolitički značaj ovog dela Azije.

Tajvan je defakto samostalna zemlja, mada ga većina država ne priznaje, a Peking smatra da je to kineska teritorija. Amerika nema ambasadu u Tajpeju jer formalno prihvata kineski suverenitet, ali je u najbližim odnosima s tajvanskim vlastima. S kineskim jačanjem raste i američki strah da bi Peking mogao da vojno osvoji teritoriju koju smatra svojom. U Vašingtonu je takav scenario počeo ozbiljno da se razmatra posle ruskog napada na Ukrajinu. Dok su raniji predsednici namerno davali neodređene i dvosmislene odgovore, aktuelni šef Bele kuće Džo Bajden više puta je otvoreno poručio da bi poslao vojsku da brani Tajvan u slučaju kineske invazije.

Sino-američki „hladni rat” oko Tajvana usijao se prošlog leta, potpirujući strah od oružanog sukoba. Tadašnja predsedavajuća Predstavničkog doma Kongresa Nensi Pelosi posetila je Tajpej, a Kina je negodovala organizujući vojne vežbe u blizini tajvanske obale. Deo manevara bila je i simulacija napada na Tajvan.

Vlasti u Tajpeju kupuju američko naoružanje, tvrdeći da moraju da budu spremni u slučaju kineskog napada. Istovremeno tamošnja vlada umiruje investitore poručujući im da je to što Tajvan ima čipove kao da ima nuklearno oružje – sigurno će druge odvratiti od napada. Iza ovog argumenta stoji uverenje da Kina neće rizikovati da u ratu ugrozi proizvodnju „nasušne potrebe”.

Izgleda da Bafet nije uveren u to, kao ni američki general Majk Minihan, koji je pre nekoliko meseci predvideo da će SAD i Kina 2025. bitu u ratu zbog Tajvana.