Среда, 17.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

За српске удовце стиже додатни део пензије из Хрватске

Важан услов је да је преминули пензионер био прималац и хрватске пензије
За српске удовце стиже додатни део пензије из Хрватске
(Фото А. Васиљевић)

Удовице и удовци из Србије који примају целу или делимичну хрватску пензију, а чији је брачни или ванбрачни партнер такође имао пензију из Хрватске, имају право на додатни део принадлежности од преминулог брачној или ванбрачног друга. Важан услов је да је преминули пензионер био прималац и хрватске пензије. То им омогућава нови хрватски пропис који је ступио на снагу 1. јануара ове године.

У пензијском заводу Хрватске за „Политику” објашњавају да је измењен модел породичне пензије, како би се повећало укупно примање омогућавањем исплате дела породичне пензије уз примања која већ имају – старосну, превремену старосну или инвалидску принадлежност. Дакле, сви они уз своју пензију од 1. јануара ове године могу да користе и део породичне пензије у висини од 27 одсто иза покојног брачног или ванбрачног партнера. Право имају и разведени супружници уз дато овлашћење на издржавање, при чему је важно да је покојник био корисник пензије из хрватског осигурања.

У случају да пензионер који прима хрватску пензију живи у Србији, захтев за исплату дела породичне принадлежности, као и захтев за остваривања права на сопствену пензију (старосну, превремену старосну, инвалидску и породичну) може доставити хрватском заводу електронски или поштом, или може поднети захтев преко филијале Републичког фонда за пензијско и инвалидско осигурање Србије.

Услови да се уз пензију добије и додатак од 27 одсто породичне пензије су навршених 65 година живота преживелог брачног или ванбрачног партнера и да је та особа корисник пензије, с тим што једини наследник може бити удовица или удовац који испуњава прописане услове. Да би корисник могао да оствари право на исплату дела породичне пензије потребан је захтев пензионера.

Захтев за исплату дела треба да поднесу они којима су већ раније призната оба права, односно који су остварили право на сопствену (старосну, превремену или инвалидску) и на породичну пензију.

Пензионерима из ове категорије који захтев за исплату дела поднесу најкасније до 31. децембра ове године исплата почиње од првог дана следећег месеца од дана подношења захтева за 12 месеци уназад и не пре 1. јануар 2023. Онај који има сопствену пензију а није му признато право на породичну требало би да поднесе два захтева – за остваривање права на породичну и за исплату дела те пензије.

Истовремено, два захтева за старосну и за исплату дела породичне пензије морају да поднесу и пензионери којима је признато право на породичну принадлежност али не и на сопствену старосну. Њима право на исплату дела припада од првог дана наредног месеца пошто поднесу захтев и за шест месеци уназад, али најраније од дана испуњења услова за стицање тог права и не пре 1. јануара 2023. године.

Осим ове измене закона важно је и да је повећан пензијски фактор за израчунавање висине породичне пензије и то са досадашњих 0,7 одсто за једног члана на 0,77, за два члана са досадашњег 0,8 на 0,88, за три са 0,9 на један, и за четири и више чланова на 1,1 проценат.

Они који су примали породичну пензију из Хрватске и пре повећање овог фактора, тамошњи пензијски завод по службеној дужности, од 1. јануара ове године, одређује нови износ пензије без подношења захтева, наглашавају из пензијског фонда Хрватске.

До сада стигло 110 захтева

Републички фонд за пензијско и инвалидско осигурање исплаћује пензије и остала права за 49.559 корисника (подаци за 2022), који живе у државама насталим на простору бивше Југославије и то: Република Српска 12.572, Хрватска 12.576, Федерација БиХ 8.425, Црна Гора 6.756, Северна Македонија 5.981 и Словенија 3.249 корисника.

Од када је закон ступио на снагу до сада хрватски пензијски фонд је примио 110 захтева за исплату дела породичне пензије.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.