Za srpske udovce stiže dodatni deo penzije iz Hrvatske

Udovice i udovci iz Srbije koji primaju celu ili delimičnu hrvatsku penziju, a čiji je bračni ili vanbračni partner takođe imao penziju iz Hrvatske, imaju pravo na dodatni deo prinadležnosti od preminulog bračnoj ili vanbračnog druga. Važan uslov je da je preminuli penzioner bio primalac i hrvatske penzije. To im omogućava novi hrvatski propis koji je stupio na snagu 1. januara ove godine.

U penzijskom zavodu Hrvatske za „Politiku” objašnjavaju da je izmenjen model porodične penzije, kako bi se povećalo ukupno primanje omogućavanjem isplate dela porodične penzije uz primanja koja već imaju – starosnu, prevremenu starosnu ili invalidsku prinadležnost. Dakle, svi oni uz svoju penziju od 1. januara ove godine mogu da koriste i deo porodične penzije u visini od 27 odsto iza pokojnog bračnog ili vanbračnog partnera. Pravo imaju i razvedeni supružnici uz dato ovlašćenje na izdržavanje, pri čemu je važno da je pokojnik bio korisnik penzije iz hrvatskog osiguranja.

U slučaju da penzioner koji prima hrvatsku penziju živi u Srbiji, zahtev za isplatu dela porodične prinadležnosti, kao i zahtev za ostvarivanja prava na sopstvenu penziju (starosnu, prevremenu starosnu, invalidsku i porodičnu) može dostaviti hrvatskom zavodu elektronski ili poštom, ili može podneti zahtev preko filijale Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje Srbije.

Uslovi da se uz penziju dobije i dodatak od 27 odsto porodične penzije su navršenih 65 godina života preživelog bračnog ili vanbračnog partnera i da je ta osoba korisnik penzije, s tim što jedini naslednik može biti udovica ili udovac koji ispunjava propisane uslove. Da bi korisnik mogao da ostvari pravo na isplatu dela porodične penzije potreban je zahtev penzionera.

Zahtev za isplatu dela treba da podnesu oni kojima su već ranije priznata oba prava, odnosno koji su ostvarili pravo na sopstvenu (starosnu, prevremenu ili invalidsku) i na porodičnu penziju.

Penzionerima iz ove kategorije koji zahtev za isplatu dela podnesu najkasnije do 31. decembra ove godine isplata počinje od prvog dana sledećeg meseca od dana podnošenja zahteva za 12 meseci unazad i ne pre 1. januar 2023. Onaj koji ima sopstvenu penziju a nije mu priznato pravo na porodičnu trebalo bi da podnese dva zahteva – za ostvarivanje prava na porodičnu i za isplatu dela te penzije.

Istovremeno, dva zahteva za starosnu i za isplatu dela porodične penzije moraju da podnesu i penzioneri kojima je priznato pravo na porodičnu prinadležnost ali ne i na sopstvenu starosnu. Njima pravo na isplatu dela pripada od prvog dana narednog meseca pošto podnesu zahtev i za šest meseci unazad, ali najranije od dana ispunjenja uslova za sticanje tog prava i ne pre 1. januara 2023. godine.

Osim ove izmene zakona važno je i da je povećan penzijski faktor za izračunavanje visine porodične penzije i to sa dosadašnjih 0,7 odsto za jednog člana na 0,77, za dva člana sa dosadašnjeg 0,8 na 0,88, za tri sa 0,9 na jedan, i za četiri i više članova na 1,1 procenat.

Oni koji su primali porodičnu penziju iz Hrvatske i pre povećanje ovog faktora, tamošnji penzijski zavod po službenoj dužnosti, od 1. januara ove godine, određuje novi iznos penzije bez podnošenja zahteva, naglašavaju iz penzijskog fonda Hrvatske.

Do sada stiglo 110 zahteva

Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje isplaćuje penzije i ostala prava za 49.559 korisnika (podaci za 2022), koji žive u državama nastalim na prostoru bivše Jugoslavije i to: Republika Srpska 12.572, Hrvatska 12.576, Federacija BiH 8.425, Crna Gora 6.756, Severna Makedonija 5.981 i Slovenija 3.249 korisnika.

Od kada je zakon stupio na snagu do sada hrvatski penzijski fond je primio 110 zahteva za isplatu dela porodične penzije.