Ренџерима против дивље градње

Мокра гора – Није Србин богомдан да прави кућу на погрешном месту. То што држава Србија до сада није показала интересовање, нити је спремна да дивљу градњу у корену онемогући, што су њени прваци често говорили – где Србин сагради ту нема рушења, само је један архетип лошег наслеђа. У Мокрој гори у последње време било је врло агресивних покушаја да се бесправно гради. Међутим, ми смо у „Парку природе” посегли за законом – ту су сада „ренџери” који спречавају да било ко крши закон. Ако неко донесе мешалицу и лопату, одузимају се алатке којима се чини прекршај. И све се овде слива у исту идеју – за примену закона, ред и правила игре, а не да један човек буде закон. У Србији је невоља што сваки човек мисли да је закон.

(/slika2)Овако за „Политику” говори директор „Парка природе Мокра гора” Емир Кустурица, сводећи учинак четворогодишњег рада тог јавног предузећа. С њим смо причали поводом најновијег проширења подручја које је под заштитом „Парка природе”, али и поводом информација да се из оближњих Кремана противе овом проширењу сматрајући да их оно угрожава, те да припремају протестни скуп.

Однедавно је, наиме, одлуком државе под заштиту стављен и део Таре у простору Доброг поља и Љутог поља, око 5.500 хектара, тако да је сада укупно заштићено више од 10.000 хектара у целом крају.

Кустурица најпре објашњава да је реализација „Парка природе” овде почела када је, на срећу, пропала идеја да се пола Србије уништи копањем никла у овом крају и кад је пропао покушај да Енглези овде отворе рудник. Победила је заштита природе.

– Урађена је инфраструктура, електромрежа, Мокра гора је прошарана путевима, отворени су апотека, диспанзер, ватрогасни дом, радиолог једном недељно прегледа становништво, развијен је туризам. Последњи потез Владе Србије је да кроз НИП помогне стварању новог водоснабдевања, да пре него што се овде усвоји урбанистички план прођу канализационе цеви и колектор, да се испуни државна обавеза да у суседну републику не одлази непречишћена вода. Створена је, дакле, солидна база, а све је каналисано преко „Парка природе”. Мој ентузијазам у свему томе дељен је с другима – објашњава Кустурица.

Свака прича почиње и завршава се виталном људском темом: колико нас има, колико се рађамо. У последње три године овде је рођено тридесеторо деце, најсрећнија околност је што се већ размишља о обданишту. Посао у „Парку природе”, „Лотики”, Ватрогасном дому, диспанзеру добило је око 100 људи из овог краја. „Парк природе” је, каже редитељ, у свом спектру деловања као антибиотик – широко делује, створио је услове за развој, да све напредује и деца се рађају. За Кустурицу, како каже, има смисла борити се за децу и природу.

О градњи на овом подручју овде нема нејасноћа – још не постоји урбанистички план, па нема начина да се дође до дозволе за прављење викендице у овој очуваној лепоти. Кад се направи урбанистички план, на основу њега биће неке градње у трећој, можда и у другој заштићеној зони.

– Оно чему прибегавамо јесте да свуда где је постојао темељ, где је некад била кућа, да помогнемо реконструкцију. И то у складу са наших пет идејних принципа, који у обзир узимају традицију и искуство. Дакле, под фирмом реконструкције нечег што постоји може се градити, и то уз нашу добру вољу и мишљење, те дозволу Ужица. Све друго је законски прекршај који, мислим, може и кривично да се третира. Уосталом, архитектура није спонтана ствар, она је директно у вези са државом – наглашава наш саговорник и додаје:

– Законитост, с друге стране, узима некима могућност да наплаћују грађевинске дозволе, да пљачкају народ и богате се узимање евра за те дозволе. Утолико они нађу браћу, рођаке, саплеменике, па их узбуне да галаме кад се закон штити. Њихови гласноговорници су корумпирани чланови управних одбора, корумпирани делови ужичке урбанистичке службе, где има један који предњачи. Тај је, рецимо, мени објашњавао зашто не могу да добијем дозволу за скијалиште, па рекао да немам асфалтирани прилаз. Кад сам му предложио да се путници превозе хеликоптером, он је одговорио да није овде због спрдње већ због озбиљног посла. Ваљда је озбиљним послом сматрао да се то „подмаже”, а ја му рекао да једино може добити моју десницу која је некад била јака, али је још увек слабија од левице, онај контрагард.

На оне гласове противљења појединаца из Кремана (где се, по речима председника месне заједнице Радана Спасића, у прошлој години није родило ниједно дете) око заштите Доброг и Љутог поља, Кустурица оштро реагује. Наводи да добри домаћини на терену увек одобравају кад се природа чува, јер „Парк природе” не постоји да неком нешто брани, већ да успостави закон и модел по коме се они понашају, а Србија мора да има одређен проценат заштите у односу на остатак света. Али, неки други, кафански стратези, како их назива, друкчије причају и свему се противе. Такви су, по мишљењу Кустурице, ксенофобични, због њих изнад села „гавран лети наопачке”, док они истрајавају у својој изопштености и прављењу штете другима. Треба радити да добри домаћини „окрену гаврана”.

– Нема разуђеније, ни лепше земље од Србије, нити чуднијих и мање адаптивних људи. То је нација-дете, која на све историјске неприлике као дете реагује. Вришти, галами, урла, па кад дође баба и мало га помилује, а ако је негде дубоко у селу и неће да спава, она му натопи крпу с ракијом и мало га анестезира, па заспи и навикне на то. Е, ти што су натопљени крпом свој живот су испројектовали у моделу кафанског стратега који све што је вредно на овој планети, а заштита животне средине је највреднија, одбацују. Неће да изгубе позицију кафанског лажова, који космос види кроз разне објекте који су пали испод њега, а при томе нема примамљивост јунака латиноамеричке литературе. Онај бабин метил алкохол таквима је остао дубоко у крви. На срећу, ипак је превласт оних који желе да око нас буде вредно и ваљано – каже на крају разговора Емир Кустурица.