Век нишке „електрике”

Ниш – Време пролази, али вредности остају и памте се. Пре скоро 120 година београдска штампа писала је о амбициозним намерама нишке вароши. Поред осталог, остао је писани документ с краја 19. века када је београдски „Дневни лист“ објавио информацију да ће Ниш врло брзо добити „своју електрику“. Тада је записано и да ће се „у Нишу градити фабрике и нова кланица, а да ће фабричке хале и друге погоне осветлити електрична енергија“. Желео је Ниш да ухвати корак са престоницом, јер је 1893. Београд добио прву јавну електричну централу...

Главни иницијатор електрификације Ниша био је Тодор Миловановић, учитељ и у то време председник нишке општине, који је највише допринео да Ниш из оријенталне касабе прерасте у напредну варош. У историји Ниша стоји записано да је „Тодор Миловановић Нишу дао облик европског града, дуге и широке улице, чистоћу, шаренило у цвећу и покренуо изградњу хидроцентрале на Нишави...”.

У периоду између 1897. и 1905. године кроз Сићевачку клисуру су српски официри, војска и инжењери прокопали тунеле и обновили цркву Свете Петке. Одмах потом изабрано је место где је, уз помоћ државе Србије, започела изградња хидроцентрале.

Централа је грађена по пројекту инжењера Аћима Стевовића из нишке Железничке радионице. На делу клисуре где Нишава пролази кроз уске и стрме литице и прелази у широку котлину насупрот манастира Свете Петке, поред пруге Ниш–Пирот, саграђена је брана и уграђени су хидроелектрично постројење и електромашинска опрема за производњу струје, коју је испоручио „Сименс“. Паралелно са уградњом опреме изграђен је далековод од 23 километра и монтирано десет трафо-станица, високонапонски водоводи и нисконапонска мрежа и улична расвета. Далековод је био под напоном од за то време невероватно јаких осам киловолти...

Хидроцентрала „Света Петка“, која је одмах добила своје име које и данас носи – „Вила на Нишави“ – пуштена је у рад 21. септембра 1908, уз присуство највиших државних функционера Србије и црквених власти. Сам чин укључења централе у рад обавио је принц престолонаследник Ђорђе Карађорђевић...

„Увече у осам сати приређен је банкет за престолонаследника у центру осветљеног електриком Ниша“, стоји записано у историји града... Три године касније, јер дотле је електрика коришћена само за осветљење, струја почиње да се користи и у нишкој индустрији, а на самом почетку Првог светског рата, када је Ниш (1915) био ратна престоница Србије, трошило се око пола милиона киловата струје годишње... Пре централе поред Ниша саграђене су још само две у Србији – поред Ужица (1898) и Вучја (1902. године).

„Град на промаји“, како је свој родни Ниш у песми описао Бранко Миљковић, већ цео један век љубоморно чува своју хидроцентралу „Света Петка“. Тако је и данас, када се у Сићевачкој клисури сусрећу прошлост и будућност – с једне стране Нишаве је „Света Петка“, која овог септембра пуни сто година, а на другој је припремни простор за изградњу нове, модерне и савремене мини-хидроцентрале „Бањица“, која ће се градити већ у наредној години.