Било, не поновило се

Од нашег сталног дописника 
Вашингтон, 10. септембра – Американци ће сутра обележити седму годишњицу најтрагичнијег догађаја у њиховој новијој историји, чије су последице умногоме промениле и овдашње и односе у свету. Уз поруке „Било, не поновило се”, широм земље биће одата пошта за око 3.000 жртава терористичких атентата – изведених отетим путничким авионима, 11. септембра 2001– при чему ће, поред позива на националну хомогенизацију, указати и на опстајуће опасности и неостварене стратешке циљеве.

Сводећи овдашње билансе „глобалног рата против тероризма” и стања поретка и живота грађана у преокрету политичких приоритета на почетку 21. века, стручна јавност је управо емитовала неколико упозорења. Да би Америка могла да буде мета екстремистичког напада оружјем за масовно уништавање, да је шанса да у наредних 10 година доживи нуклеарни удар, према наводима коментатора „Њујорк тајмса”, око 50 одсто, да у поведеним спољним ратовима још нема пожељних резултата, да ће „убрзано опадати америчка доминација на међународној сцени” (сада и оцена, по извештају „Вашингтон поста”, водећег обавештајног аналитичара Томаса Фингера у рапорту о дугорочним кретањима), да ће нови председник наследити рекордни буџетски дефицит све ближи бројци од 500 милијарди долара), да економија посрће, да су прилично занемарене здравствене, образовне и социјалне потребе, па да су – неопходне уверљиве промене како би се земља „вратила на прави пут”, одступајући од садашњег курса који, како каже већина анкетираних, води земљу „у погрешном правцу”.

Сутрашњи помени биће и последња прилика Џорџа Буша да у својству шефа државе учествује у обележавању датума који је дао печат његовој готово осмогодишњој владавини. Склон да своју готово рекордну непопуларност карактерише као „исхитреност коју ће историја демантовати”, он је јуче, ипак, посредно, признао да је забаталио главни разлог за самодефинисање себе као „ратног председника”.

Одлучио је, наиме, да пошаље појачање од око 5.000 војника – у Авганистан, где су се разбуктали оружани сукоби, иако је баш тамо још крајем 2001. кренуо у рат против тероризма, и војном интервенцијом широке коалиције с мандатом Савета безбедности УН, свргао талибане, потиснуо Ал Каиду, и ту земљу прогласио за „пример транзиције од диктатуре ка демократији и насиља ка миру”. Није се остварило ни његово обећање које се чинило најреалнијим – да ће бити ухваћен „непријатељ број један Америке”, Осама бин Ладен, чији су припадници окривљени за атентате са четири киднапована авиона – два су ударила на њујоршки Светски трговински центар, један на вашингтонско седиште Пентагона, док су један атентатори, после отпора путника, суновратили на поље у Пенсилванији.

Додатно забрињава околност да Авганистан остаје глобално жариште упркос учешћу – макар посредном, у виду непротивљења – свих земаља у акцијама да се тој земљи споља промени режим, да се модернизује и уклопи у међународни поредак. Као један од битних разлога за тај неуспех, наводи се, и овде као и на другим странама: неоснована инвазија Америке на Ирак – што је пореметило њене и односе са европским савезницима – при чему је претераном концентрацијом на тај фронт Вашингтон запоставио авганистанско бојиште које се проширило на Америци савезнички Пакистан, у чијим су пограничним подручјима упоришта нашли и талибани и Ал Каида.

У међувремену, ствари су, и на домаћем и на спољном терену, кренуле правцем супротним од Бушових смерница. У име повећања безбедности, овде су смањене грађанске слободе, Блиски исток се поново распламсао, док су се широм света исказали отпори америчкој једностраности, при чему су се као „силе новог типа” испољиле Кина, Индија и Русија, уз драму у Грузији (оповргавши, уз остало, вашингтонску тврдњу да је „Косово јединствени случај који неће утицати на друге ситуације”).

Дозу пожељног спокојства, макар пригодног, овде би сутра требало да дају председнички кандидати – демократа Барак Обама и републиканац Џон Мекејн. У заједничком саопштењу они су најавили да ће се обојица појавити, у Њујорку, на одавању поште жртвама терористичких атентата. Превазићи ће страначке разлике, нагласили су, како би потврдили општенационални карактер догађаја.

Њихово примирје, са обустављањем изборних активности, потрајаће 24 сата. Потом ће наставити дуел за овладавање Белом кућом, у којој победника чека – врло неугодна Бушова заоставштина.

М. Пантелић

-----------------------------------------------------------

Провере на Косову и у Црној Гори

Органи безбедности открили су десетак озбиљних завера против Њујорка у последњих седам година - изјавио је Дејвид Коен, бивши припадник ЦИА, који је после напада терориста постављен на чело обавештајне службе њујоршке полиције.

Неке од тих планова атентатора полиција је осујетила, а неке су организатори напустили, додао је.

Коен је надлежном градском комесару за полицију саопштио да се очекује повратак двојице детектива који су послати на Косово и у Црну Гору „да би проценили опасност од исламског тероризма на Балкану". Детективи ће донети „много вредних информација", рекао је главни обавештајац њујоршких снага реда.

Подсетимо, почетком августа суд у Подгорици осудио је на вишегодишње казне затвора 12 Албанаца који су припремали терористичке нападе у Црној Гори. Неки од осуђених имају и америчко држављанство.

С. Р.