Bilo, ne ponovilo se

Od našeg stalnog dopisnika 
Vašington, 10. septembra – Amerikanci će sutra obeležiti sedmu godišnjicu najtragičnijeg događaja u njihovoj novijoj istoriji, čije su posledice umnogome promenile i ovdašnje i odnose u svetu. Uz poruke „Bilo, ne ponovilo se”, širom zemlje biće odata pošta za oko 3.000 žrtava terorističkih atentata – izvedenih otetim putničkim avionima, 11. septembra 2001– pri čemu će, pored poziva na nacionalnu homogenizaciju, ukazati i na opstajuće opasnosti i neostvarene strateške ciljeve.

Svodeći ovdašnje bilanse „globalnog rata protiv terorizma” i stanja poretka i života građana u preokretu političkih prioriteta na početku 21. veka, stručna javnost je upravo emitovala nekoliko upozorenja. Da bi Amerika mogla da bude meta ekstremističkog napada oružjem za masovno uništavanje, da je šansa da u narednih 10 godina doživi nuklearni udar, prema navodima komentatora „Njujork tajmsa”, oko 50 odsto, da u povedenim spoljnim ratovima još nema poželjnih rezultata, da će „ubrzano opadati američka dominacija na međunarodnoj sceni” (sada i ocena, po izveštaju „Vašington posta”, vodećeg obaveštajnog analitičara Tomasa Fingera u raportu o dugoročnim kretanjima), da će novi predsednik naslediti rekordni budžetski deficit sve bliži brojci od 500 milijardi dolara), da ekonomija posrće, da su prilično zanemarene zdravstvene, obrazovne i socijalne potrebe, pa da su – neophodne uverljive promene kako bi se zemlja „vratila na pravi put”, odstupajući od sadašnjeg kursa koji, kako kaže većina anketiranih, vodi zemlju „u pogrešnom pravcu”.

Sutrašnji pomeni biće i poslednja prilika Džordža Buša da u svojstvu šefa države učestvuje u obeležavanju datuma koji je dao pečat njegovoj gotovo osmogodišnjoj vladavini. Sklon da svoju gotovo rekordnu nepopularnost karakteriše kao „ishitrenost koju će istorija demantovati”, on je juče, ipak, posredno, priznao da je zabatalio glavni razlog za samodefinisanje sebe kao „ratnog predsednika”.

Odlučio je, naime, da pošalje pojačanje od oko 5.000 vojnika – u Avganistan, gde su se razbuktali oružani sukobi, iako je baš tamo još krajem 2001. krenuo u rat protiv terorizma, i vojnom intervencijom široke koalicije s mandatom Saveta bezbednosti UN, svrgao talibane, potisnuo Al Kaidu, i tu zemlju proglasio za „primer tranzicije od diktature ka demokratiji i nasilja ka miru”. Nije se ostvarilo ni njegovo obećanje koje se činilo najrealnijim – da će biti uhvaćen „neprijatelj broj jedan Amerike”, Osama bin Laden, čiji su pripadnici okrivljeni za atentate sa četiri kidnapovana aviona – dva su udarila na njujorški Svetski trgovinski centar, jedan na vašingtonsko sedište Pentagona, dok su jedan atentatori, posle otpora putnika, sunovratili na polje u Pensilvaniji.

Dodatno zabrinjava okolnost da Avganistan ostaje globalno žarište uprkos učešću – makar posrednom, u vidu neprotivljenja – svih zemalja u akcijama da se toj zemlji spolja promeni režim, da se modernizuje i uklopi u međunarodni poredak. Kao jedan od bitnih razloga za taj neuspeh, navodi se, i ovde kao i na drugim stranama: neosnovana invazija Amerike na Irak – što je poremetilo njene i odnose sa evropskim saveznicima – pri čemu je preteranom koncentracijom na taj front Vašington zapostavio avganistansko bojište koje se proširilo na Americi saveznički Pakistan, u čijim su pograničnim područjima uporišta našli i talibani i Al Kaida.

U međuvremenu, stvari su, i na domaćem i na spoljnom terenu, krenule pravcem suprotnim od Bušovih smernica. U ime povećanja bezbednosti, ovde su smanjene građanske slobode, Bliski istok se ponovo rasplamsao, dok su se širom sveta iskazali otpori američkoj jednostranosti, pri čemu su se kao „sile novog tipa” ispoljile Kina, Indija i Rusija, uz dramu u Gruziji (opovrgavši, uz ostalo, vašingtonsku tvrdnju da je „Kosovo jedinstveni slučaj koji neće uticati na druge situacije”).

Dozu poželjnog spokojstva, makar prigodnog, ovde bi sutra trebalo da daju predsednički kandidati – demokrata Barak Obama i republikanac Džon Mekejn. U zajedničkom saopštenju oni su najavili da će se obojica pojaviti, u Njujorku, na odavanju pošte žrtvama terorističkih atentata. Prevazići će stranačke razlike, naglasili su, kako bi potvrdili opštenacionalni karakter događaja.

Njihovo primirje, sa obustavljanjem izbornih aktivnosti, potrajaće 24 sata. Potom će nastaviti duel za ovladavanje Belom kućom, u kojoj pobednika čeka – vrlo neugodna Bušova zaostavština.

M. Pantelić

-----------------------------------------------------------

Provere na Kosovu i u Crnoj Gori

Organi bezbednosti otkrili su desetak ozbiljnih zavera protiv Njujorka u poslednjih sedam godina - izjavio je Dejvid Koen, bivši pripadnik CIA, koji je posle napada terorista postavljen na čelo obaveštajne službe njujorške policije.

Neke od tih planova atentatora policija je osujetila, a neke su organizatori napustili, dodao je.

Koen je nadležnom gradskom komesaru za policiju saopštio da se očekuje povratak dvojice detektiva koji su poslati na Kosovo i u Crnu Goru „da bi procenili opasnost od islamskog terorizma na Balkanu". Detektivi će doneti „mnogo vrednih informacija", rekao je glavni obaveštajac njujorških snaga reda.

Podsetimo, početkom avgusta sud u Podgorici osudio je na višegodišnje kazne zatvora 12 Albanaca koji su pripremali terorističke napade u Crnoj Gori. Neki od osuđenih imaju i američko državljanstvo.

S. R.