Опљачкана банка, оптужени слободни

Крушевац – Оружана пљачка Агробанке у најстрожем центру Крушевца, као у класичној крими-причи, са аутоматским пушкама и фантомкама, добила је епилог у првом степену. Банка је остала без поприличне своте девиза, службеници су се, шест година после шокантног догађаја, опоравили, а тројица оптужених, од којих су двојица раније осуђивани због разбојништва, ослобођени су оптужбе услед недостатка доказа. Заменик председника Окружног јавног тужилаштва Дејан Стевановић ове недеље уложио је жалбу Врховном суду Србије на пресуду коју је потписала судија Татјана Мишић, сматрајући да је ослобађајућа пресуда „неправилна и незаконита, јер је резултат битне повреде кривичног поступка” и да „не садржи разлоге о одлучним чињеницама”.

У доста дугом судском процесу, по оптужници за разбојништво од 25. априла 2002. године, учествовала су двојица оптужених – Иван Митић Мита (1975) и Дејан Илић (1976), звани Ћилим, обојица из Пожаревца. Трећеоптуженом, Предрагу Пантићу из Бањалуке суђено је у одсуству, будући да се све време налази у бекству.

У првостепеној пресуди Окружног суда се каже да се оптужени ослобађају оптужбе да су 25. априла 2002. године, у 19.30 сати у Крушевцу, по претходном договору и након поделе улога, претњом да ће непосредно напасти на живот службеника Агробанке (Зорице Јовановић, Мирјане Миљковић, Снежане Брадаш и Душана Шећерова), одузели 722.878 динара и страног новца у противвредности од 2.900.000 динара. У оптужници се каже да су Иван Митић и Дејан Илић са аутоматским пушкама у рукама, маскирним капама са прорезима за очи, упали у просторије Агробанке, која има главни улаз из Улице Мирка Томића и излаз на паралелну Чолак Антину улицу, запретили запосленима да ће их побити и док је један од нападача узимао новац, други је телефоном позвао трећег учесника пљачке, возача, и гласно му рекао: „Пали кола, ’ајде брже”. Нападачи су потом излетели на споредни улаз, у Чолак Антину улицу, где их је сачекало возило марке BMW. Потом је укључен аларм, па је стигла полиција, извршен попис и установљен мањак новца.

На суђењу су сведочила двојица грађана, тврдећи да су се сусрели са тим возилом, а приметили су га по великој стартној брзини. Ова двојица сведока, по схватању судског већа, нису испољила сигурност у одређивању боје BMW-a.

Суд није прихватио ни изјаву сведока Душана Шећерова да је „са 99 одсто сигурности препознао јакну нападача” (касније пронађену у колима оптужених) с обзиром на то да „препознавање није извршено у складу са одредбама ЗКП-а, јер сведоку Шећерову није показан већи број сличних јакни, међу којима би се налазила и јакна која је пронађена на лицу места, већ само једна”. Због тога препознавање није узето као валидно.

До хапшења тројице оптужених дошло је исте вечери у селу Прасковче, на путу Крушевац – Ђунис – Алексинац. Полицијска патрола је у том насељу вршила редовну контролу. По изјавама саобраћајних полицајаца у једном тренутку су приметили долазак BMW-a великом брзином из правца Крушевца. Возач је нагло закочио и покушао да окрене возило, али се насадио на банкину. Из кола су се тројица људи дала у бекство. Полицајци су двојицу успели да ухвате, а један, са торбом, или кесом, величине 0,5 пута 0,5 метара је побегао. Како један од полицајаца није био сигуран да ли бегунац нешто носи преко руку, торбу или кесу, судско веће је стало на становиште да тај доказ није уверљив.

Оптужени и њихови адвокати, Зоран Пуношевац и Раде Димитријевић из Крушевца и Предраг Пантић из Бањалуке, тврдили су да су критичног дана били у Нишу, да је Предраг Пантић купио BMW, а да су се враћали споредним путем јер нису имали уредне таблице, па су „накачили неку београдску”, због чега су покушали да окрену возило и побегну од полиције.

Иван Митић из Пожаревца до сада је осуђиван за разбојништво. По наводима суда, издржао је трогодишњу казну затвора. И Дејан Илић је осуђиван за разбојништво, па је издржао затворску казну од годину и по дана. О Предрагу Пантићу из Бањалуке нема података о евентуалном разбојништву.

Доносећи ослобађајућу пресуду, Судско веће је оценило да „нема довољно јасних и поузданих доказа на основу којих би се могло закључити да су Митић, Илић и Пантић извршили наведено кривично дело”.

Тужилаштво је најавило жалбу на ову првостепену пресуду.