Opljačkana banka, optuženi slobodni

Kruševac – Oružana pljačka Agrobanke u najstrožem centru Kruševca, kao u klasičnoj krimi-priči, sa automatskim puškama i fantomkama, dobila je epilog u prvom stepenu. Banka je ostala bez poprilične svote deviza, službenici su se, šest godina posle šokantnog događaja, oporavili, a trojica optuženih, od kojih su dvojica ranije osuđivani zbog razbojništva, oslobođeni su optužbe usled nedostatka dokaza. Zamenik predsednika Okružnog javnog tužilaštva Dejan Stevanović ove nedelje uložio je žalbu Vrhovnom sudu Srbije na presudu koju je potpisala sudija Tatjana Mišić, smatrajući da je oslobađajuća presuda „nepravilna i nezakonita, jer je rezultat bitne povrede krivičnog postupka” i da „ne sadrži razloge o odlučnim činjenicama”.

U dosta dugom sudskom procesu, po optužnici za razbojništvo od 25. aprila 2002. godine, učestvovala su dvojica optuženih – Ivan Mitić Mita (1975) i Dejan Ilić (1976), zvani Ćilim, obojica iz Požarevca. Trećeoptuženom, Predragu Pantiću iz Banjaluke suđeno je u odsustvu, budući da se sve vreme nalazi u bekstvu.

U prvostepenoj presudi Okružnog suda se kaže da se optuženi oslobađaju optužbe da su 25. aprila 2002. godine, u 19.30 sati u Kruševcu, po prethodnom dogovoru i nakon podele uloga, pretnjom da će neposredno napasti na život službenika Agrobanke (Zorice Jovanović, Mirjane Miljković, Snežane Bradaš i Dušana Šećerova), oduzeli 722.878 dinara i stranog novca u protivvrednosti od 2.900.000 dinara. U optužnici se kaže da su Ivan Mitić i Dejan Ilić sa automatskim puškama u rukama, maskirnim kapama sa prorezima za oči, upali u prostorije Agrobanke, koja ima glavni ulaz iz Ulice Mirka Tomića i izlaz na paralelnu Čolak Antinu ulicu, zapretili zaposlenima da će ih pobiti i dok je jedan od napadača uzimao novac, drugi je telefonom pozvao trećeg učesnika pljačke, vozača, i glasno mu rekao: „Pali kola, ’ajde brže”. Napadači su potom izleteli na sporedni ulaz, u Čolak Antinu ulicu, gde ih je sačekalo vozilo marke BMW. Potom je uključen alarm, pa je stigla policija, izvršen popis i ustanovljen manjak novca.

Na suđenju su svedočila dvojica građana, tvrdeći da su se susreli sa tim vozilom, a primetili su ga po velikoj startnoj brzini. Ova dvojica svedoka, po shvatanju sudskog veća, nisu ispoljila sigurnost u određivanju boje BMW-a.

Sud nije prihvatio ni izjavu svedoka Dušana Šećerova da je „sa 99 odsto sigurnosti prepoznao jaknu napadača” (kasnije pronađenu u kolima optuženih) s obzirom na to da „prepoznavanje nije izvršeno u skladu sa odredbama ZKP-a, jer svedoku Šećerovu nije pokazan veći broj sličnih jakni, među kojima bi se nalazila i jakna koja je pronađena na licu mesta, već samo jedna”. Zbog toga prepoznavanje nije uzeto kao validno.

Do hapšenja trojice optuženih došlo je iste večeri u selu Praskovče, na putu Kruševac – Đunis – Aleksinac. Policijska patrola je u tom naselju vršila redovnu kontrolu. Po izjavama saobraćajnih policajaca u jednom trenutku su primetili dolazak BMW-a velikom brzinom iz pravca Kruševca. Vozač je naglo zakočio i pokušao da okrene vozilo, ali se nasadio na bankinu. Iz kola su se trojica ljudi dala u bekstvo. Policajci su dvojicu uspeli da uhvate, a jedan, sa torbom, ili kesom, veličine 0,5 puta 0,5 metara je pobegao. Kako jedan od policajaca nije bio siguran da li begunac nešto nosi preko ruku, torbu ili kesu, sudsko veće je stalo na stanovište da taj dokaz nije uverljiv.

Optuženi i njihovi advokati, Zoran Punoševac i Rade Dimitrijević iz Kruševca i Predrag Pantić iz Banjaluke, tvrdili su da su kritičnog dana bili u Nišu, da je Predrag Pantić kupio BMW, a da su se vraćali sporednim putem jer nisu imali uredne tablice, pa su „nakačili neku beogradsku”, zbog čega su pokušali da okrenu vozilo i pobegnu od policije.

Ivan Mitić iz Požarevca do sada je osuđivan za razbojništvo. Po navodima suda, izdržao je trogodišnju kaznu zatvora. I Dejan Ilić je osuđivan za razbojništvo, pa je izdržao zatvorsku kaznu od godinu i po dana. O Predragu Pantiću iz Banjaluke nema podataka o eventualnom razbojništvu.

Donoseći oslobađajuću presudu, Sudsko veće je ocenilo da „nema dovoljno jasnih i pouzdanih dokaza na osnovu kojih bi se moglo zaključiti da su Mitić, Ilić i Pantić izvršili navedeno krivično delo”.

Tužilaštvo je najavilo žalbu na ovu prvostepenu presudu.