Не желим да се вратим Холивуду

Кан – Холивудска мега звезда у већ подужем судском проблему на домаћем терену, врстан глумац, али и редитељ, Џони Деп узбуркао је медијске духове на 76. Канском фестивалу на коjем се појавио на свечаном отварању одигравши лик, ни мање ни више, до француског краља Луја Петнаестог, у филму „Мадам ди Бари” Мајвен (ле Беско).

И док су га у појединим интернационалним новинским написима „мрко гледали”, уз подсећање да се њему суди за насиље у породици иако се та оптужба полако топи попут снега, на црвеном тепиху на Кроазети и у великом Театру Лимијер дочекан је и испраћен овацијама, чиме је једним потезом оправдао своју звездану величину.

У ексклузивном интервјуу за „Политику” стоички вођеном на ветровитој тераси Хотела „Мариот” на Кроазети, Џони Деп се присетио и својих вишеструких боравака у Србији (на Фесту и Кустендорфу) и искрено одговорио на питања о ситуацији у којој се сада налази...

Било је доста буке пред почетак, а на црвеном тепиху и у дворани добили сте овације?

Питате ме за ону гомилу и гужву јуче? Управо сам показао тој гомили.

Слично је било и у Карловим Варима и Сан Себастијану где сте примили почасне награде. Ово је сада трећи пут како вас ипак радосно дочекују без обзира на проблематични период кроз који још увек пролазите?

Да, то је занимљива ствар. Претпостављам да се тако дешава када људи мисле да си или застарео или да ћеш умрети. Или, знате, сви се кладе, зар не? Добро, осврнућу се мало и на чињеницу да понеки мисле да сам ја само у....а особа. У суштини, ја сам само научио да играм игру покушавајући да пронађем начин који би био изражајан. Оно што сам некако желео да урадим јесте да кажем: „Покажи садашњост!” И после свих година лајкова и обожавања, бављења овим стварима и остајања верним чак и када ми то није важно, заправо уз мене пише: „Какав је то ј....о смешан лик. Како је то могао да уради?” Дакле, зашто бисте имали прилику да се кајете због ствари које сте урадили. Људи који су нешто на ту моју тему прочитали – о делу које сам урадио, или о стиду због дела које сам урадио, ако сам урадио, они одједном почињу и у томе да проналазе блаженство. Почињете да проналазите оно што они верују да су велике грешке, позајмице грешака и ваш карактер. Мислим да је баук измишљен како би говорили својој деци да постоји, баш као што им говорите да постоји Деда Мраз. Ово је етички морално, мислим да постоји велико питање и не мислим да је то нешто на чему људи не би требало да се задржавају. Али зар не мислите да је то и веома дубоко, јер морате да донесете одлуку о томе да ли ћу лагати своју децу наредних 12 година?

Деца су већ научила да постоје лажи нас одраслих?

Да, али оно што кажем јесте да је чудна ствар питати. То је чудан и добро прихваћен део наше ј....е културе. Ти лажеш своју децу коју волиш више од свега. Одједном лажеш не само да би осветлио своје детињство играјући игрицу, већ целу ствар. Радиш то зато што желиш да имају лепо васпитање и све оно што имају друга деца. Али, то је с...е. Када сте доведени у ситуацију да немате могућност да говорите и да се одбраните и покажете истину, постаје немогуће да такав ваш „производ” заинтересује медије. Таблоиди желе „крв”. Они су у другачијој мисији. Добро сам то искусио. Укратко, то је била једна од најглупљих ствари која се икада догодила. Кад бисте то могли да видите из ових очних јабучица! Било је смешно. Било је бесмислено. На крају је, наравно, било болно за многе људе. То се десило из разлога јер је једна особа оптужила другу за нешто што није постојало. Могу да погледам уназад и да одем далеко, у свему томе је најважније да су моја деца безбедна и здрава. Морао сам да издржим, а људи су морали некако да науче да разумеју. Било је то добродошло образовање. Било ми је дозвољено да коначно проговорим тек пошто сам изгубио спор против Руперта Мардока и његове огромне машинерије.

Да ли сматрате да вам се враћа осећај првобитног постојања после буке око суђења?

Мислим да ако умрем могу некако поново да се пробудим. Можда неколико дана касније. Неколико недеља касније. То је повратак. Мислим да се то вратило. Ја сам на сцени. То није ј....и повратак, јер нисам никада ни отишао. Мораш отићи да би се вратио. А ја нисам отишао већ сам био у близини. Телефон ми је, наравно, мање звонио. Јер када постанете нека врста „новог Чарлса Менсона” то се и очекује, додајте му само воду. И зато ћу до краја одбијати да ме неко назове забављачем. Ако ме тако буду звали ићи ћу право у Вегас и одржати најгори шоу икада виђен уживо.

Имате дугу историју боравака на Канском фестивалу?

Био сам овде много пута као део машине, а једном сам дошао и као редитељ. Био сам овде са Кустурицом, мојим „братом”, и са Џимом Џармушом и са Миљеном Креком Кљаковићем, који је радио сценографију за мој редитељски дебитантски филм. Кан је увек занимљиво искуство учења. Ти си онај са метом на глави и долазиш да изложиш нека од својих најдубљих осећања гомили странаца, то је оно што радиш.

Овогодишњи боравак вам је баш краљевски?

Ха, ха јесте. Оваква понуда се не дешава сваки дан, можете да замислите! Никада не бих помислио да ће Американцу какав сам ја понудити да глуми краља Француске. Дакле, када сам добио овај предлог, неизбежно сам био заинтригиран. Сазнам за особу која је замислила овај пројекат и која је имала луду идеју да ми повери улогу Луја Петнаестог и гледам њене друге филмове. Прочитао сам Мајвенин веома добро написан сценарио, веома добро документован иза кулиса у Версају у то време, прошарану фолију борбе за моћ, фино исткане везе између 18. века и нашег времена, без упадања у лаке анахронизме. Наши први сусрети потврдили су прва позитивна осећања. Осећао сам се као да сам упознао сродну душу и неког страственог ко је годинама био потпуно посвећен овом пројекту лудих амбиција. У ствари, имао сам само једно питање да јој поставим: „Јеси ли сигурна да желиш мене за ову улогу, а не француског глумца?” Уверавала ме је да ме је месецима видела у овом лику, мимо свих језичких проблема. Када вас неко ко је тако прецизан и ентузијастичан у начину на који објашњава свој филм и шта жели да уради са њим увери да верује у њега, ваше сумње нестају.

Да ли је глума на француском језику било шта променила у вашем уобичајеном приступу ликовима који играте ?

И иначе говорим мало француски, а да бих се што више приближио француском језику из 18. века радио сам са тренером који је био изузетно ефикасан за прецизност изговора. Циљ ми је био да се што више одвојим од овог питања, да речи изађу из мојих уста на што природнији начин како бих могао да се концентришем на игру и своје партнере. Да изван речи могу да истражујем, као кад играм на свом матерњем језику. И изнад свега, да могу да имам слободу да импровизујем, да се играм речима, да се забављам са својим партнерима. Да не останем само залепљен за текстове и ситуације из чисте опсесије прецизним изговором или тоталне неспособности да реагујем на оно што се дешава око мене. Луј Петнаести је такође лик чије су ћутање и погледи елоквентни као и речи које изговара. И у том смислу, он је у складу са многим ликовима које сам играо, као „Едварда Маказића” Тима Бартона. Имао сам такође узор у виду Марлона Бранда чији је говор тела био јединствен у свету, Чарлија Чаплина и друге. Глумац је сунђер и све што је упио користи.

Чиме вас је купила Мајвен и као глумица и као редитељ?

Заиста сам био задивљен мешавином снаге, храбрости и страсти са којом је држала свој филмски послужавник. Сваким даном било је јасно да зна куда иде, док је комбиновање улоге редитеља и главне глумице у оваквом пројекту прави изазов.

У Европи снимате и режирате филм о „Модиљанију”, имате овде и своју продуцентску кућу, да ли то значи да вам је будућност у Европи а не више у Америци?

Мени је свеједно, мислим да то говори да сам имао велику срећу. У мом малом друштву сам и ја, као и инфинитив. У Сједињеним Државама, у одређеном тренутку када се од вас затражи да дате оставку на филм за који радите у наставцима, то значи тотални опозив. Од вас се тражи да поднесете оставку, а знате како – људи треба да се држе посла и да га раде најбоље што могу. Али прослављени рачуновођа то не може. Не може ако не направите структуру од три чина и не промените форму филмова који су избачени из Холивуда. Но, видећемо шта ће све бити. Хoливуду за сада не бих желео да се вратим...