Да ли је родно сензитиван језик питање за СПЦ

Од почетка године у Србији је убијено 18 жена у породично-партнерском насиљу, a статистика говори да је до Ускрса 11 жена страдало од руке најближег свог – мужа, оца или сина. Међу жртвама фемицида налазе се и две девојчице, старе две и шеснаест година. До најрадоснијег хришћанског празника Српска православна црква није коментарисала чињеницу да у топлом породичном гнезду жене најчешће постају жртве насиља и фемицида, али је патријарх Порфирије у Васкршњој посланици изјавио да се нашем друштву намеће „родно осетљив језик иза кога се крије борба против брака и породице”. Он је, између осталог, тада позвао да се „обустави насиље над српским језиком”, као и да се укину одредбе „противуставног закона” којим се намеће родно осетљив језик.

Изјава патријарха изазвала је буру у јавности а на њу је, између осталих, реаговала и повереница за заштиту равноправности Бранкица Јанковић, која је истакла да родно сензитиван језик није питање за Српску православну цркву и додала да је била изненађена говором патријарха Порфирија. Она је оценила да црква може да се изјашњава о свим друштвеним питањима које сматра важним, али је Устав јасан – Србија је секуларна држава и то питање је у надлежности државе.

И таман кад се стишала полемика у вези са изјавом патријарха, а јавност занемела пред масовним убиствима у Основној школи „Владислав Рибникар” и селима у околини Младеновца, на друштвеним мрежама појавио се снимак у коме патријарх Порфирије, између осталог, каже:

„Кад смо вам рекли о такозваном језику родно осетљивом, ви сте онда бре несретници заменили тезу. Па кажете – црква и патријарх не воде рачуна о женама. Бре, битанго, какве везе то има, то што си донео (донела) тај закон о женама, то има везе са суштином нашег постојања. То има везе са суштином нашег бића које рушиш, а ту си да водиш бригу о нашем бићу... Нећу говорити имена, јер плакао бих, вриштао бих од муке кад видим јадницу како мења тезе па каже: ’А зашто се нису бринули о женама, жене су угрожене?’. Па јесу угрожене, сви смо угрожени од тебе бре, бедо једна. Јер си дошла на јасле и продајеш маглу бре, као да свет постоји од тебе.”

Овај говор изазвао је још бурније реакције, а део јавности оштро је коментарисао чињеницу да овакве речи не приличе патријарху ни у једној ситуацији, а камоли у данима након два масовна масакра у којима је страдао велики број деце и младих. Међу првима су реаговале повереница за заштиту равноправности Бранкица Јанковић, која је оценила да су дубоко понижавајуће и узнемиравајуће речи којима се жене називају бедницама и јадницама, посебно јер их изговара патријарх СПЦ, и то у тренуцима изузетно тешким за наше друштво. Оштро је реаговала и бивша потпредседница Владе Србије и председница Координационог тела за родну равноправност Зорана Михајловић, која је оценила да патријарх нема проблем да користи родно сензитиван језик када говори о женама као јадницама и бедницама, али је теже када жене треба да назове научницама, професоркама и председницама, подсећајући патријарха да је у последњих 15 година у породичном насиљу убијено 350 жена, а стотине деце остало без мајки.

Пар дана након објављивања снимка, Српска православна црква издала је званично саопштење у коме истиче да је у разговору са свештеницима и верницима током празничног ручка на дан Светог Василија Острошког, Његова светост патријарх српски Порфирије оштро и са горчином говорио о кампањи коју против Цркве воде поједини државни функционери и тзв. антирежимски медији. Коментаришући жустру полемику која се у јавности развила након објављивања овог снимка, СПЦ у саопштењу за јавност, између осталог, истиче:

„Сви они, знајући да Закон о родној равноправности нема везе са бригом за жене, са одбраном жена од насиља, нити са било каквим реалним правима жена, најбескрупулозније мењају тезе, тврдећи да патријарх говори о свим женама, показујући нетрпељивост према њима. Свесно, међутим, занемарују чињеницу да је патријарх говорио у једнини и мислио на једног државног функционера. Сасвим случајно, тај функционер је функционерка, то јест особа женског пола”, истиче се у саопштењу за јавност Српске православне цркве.

Добри познаваоци родно сензитивног законодавства истичу да није јасно како је патријарх закључио да је Закон о родној равноправности противан Уставу, јер се Уставни суд Србије о томе никад није изјашњавао. Још је нејасније због чега сада позива да се мењају одредбе овог закона, којим се предвиђа употреба родно сензитивног језика, јер су овај законски акт донели посланици Народне скупштине Србије пре тачно две године.

Др Маријана Пајванчић, професорка Правног факултета у Новом Саду и ауторка нацрта закона о родној равноправности, за „Политику” је том приликом истакла да није у питању закон о равноправности полова, нити закон о правима жена, како се погрешно тумачи у јавности.

„Живот жена у Србији неће се променити доношењем закона, већ његовом применом. Ниједан закон не мења реалност преко ноћи, већ ствара нормативни оквир за будућу праксу у свим областима релевантним за родну равноправност, а то су – рад, запошљавање, образовање, здравствена и социјална заштита, политички живот и забрана дискриминације на основу рода. То су области које су издвојене као приоритетне како би Србија могла да води политику једнаких могућности”, објаснила је др Пајванчић за наш лист.

Иако овај закон регулише питања равноправности полова у готово свим сегментима друштвеног живота, стиче се утисак да је део јавности најбурније реаговао на родно осетљив језик, чија је употреба овим законом обавезујућа у средствима јавног информисања, али и у области образовања и васпитања, науке и технолошког развоја, у уџбеницима и наставном материјалу, као и у сведочанствима, дипломама, класификацијама, звањима, занимањима и лиценцама. Према слову овог закона, од маја 2024. године ниједна женска особа неће моћи да буде мастер или доктор неке научне дисциплине него мастерка, односно професорка докторка. Ниједна жена више неће имати права да буде дипломирани филолог или инжењер – мораће да буде дипломирана филолошкиња, односно инжењерка. Поред тога, ниједна жена неће више имати права да буде шеф службе, руководилац одељења, односно тренер, бек или центар у спорту. Мораће да буде шефица, руководитељка, тренерка, бекица, центрица...

Законом је такође прописано да ће се новчаном казном од 5.000 до 150.000 динара казнити одговорно лице у органу Републике Србије, органу територијалне аутономије и органу јединице локалне самоуправе ако не поступи по обавезама прописаним овим законом.

Међутим, иако Закон о родној равноправности налаже да се уџбеници, наставни материјал, сведочанства, дипломе, звања и занимања пишу „језиком који је у складу са граматичким родом”, Национални просветни савет, Матица српска, Одбор за стандардизацију српског језика, Српска академија наука и уметности, Национални просветни савет као и катедре за србистику у свим универзитетским центрима у Србији уједињени су у мишљењу да се уџбеници пишу на стандардном српском језику, без употребе родно осетљивог језика.

По новом Закону о родној равноправности, и средства јавног информисања дужна су да приликом извештавања користе родно сензитивни језик и да „развијањем свести о значају родне равноправности доприносе сузбијању родних стереотипа, друштвених и културних образаца, обичаја и праксе засноване на родним стереотипима и дискриминације на основу пола”. Међутим, за посленике јавне речи није предвиђена казна за кршење ове одредбе закона.

„Приликом доношења Закона о родној равноправности није консултована струка и нико од угледних представника науке о српском језику није учествовао у његовом састављању. Уместо тога, на сајту Владе Србије појавио се ’Приручник за употребу родно осетљивог језика’, чији аутори нису особе компетентне за састављање оваквог текста, а чији је садржај препун недоследности и материјалних грешака. Уколико би се у настави србистике користио ’родно осетљив језик’ и у генеричкој употреби, то би било у директној супротности с нормативном граматиком српског језика, те би држава дала себи за право да мења норму српског језика”, упозорила је Исидора Бјелаковић, професор на Одсеку за српски језик и лингвистику на Филозофском факултету у Новом Саду, приликом промоције зборника „Положај српскога језика у савременом друштву: изазови, проблеми, решења”, који је био представљен на Коларцу у оквиру манифестације „Дани Матице српске”.