Da li je rodno senzitivan jezik pitanje za SPC

Od početka godine u Srbiji je ubijeno 18 žena u porodično-partnerskom nasilju, a statistika govori da je do Uskrsa 11 žena stradalo od ruke najbližeg svog – muža, oca ili sina. Među žrtvama femicida nalaze se i dve devojčice, stare dve i šesnaest godina. Do najradosnijeg hrišćanskog praznika Srpska pravoslavna crkva nije komentarisala činjenicu da u toplom porodičnom gnezdu žene najčešće postaju žrtve nasilja i femicida, ali je patrijarh Porfirije u Vaskršnjoj poslanici izjavio da se našem društvu nameće „rodno osetljiv jezik iza koga se krije borba protiv braka i porodice”. On je, između ostalog, tada pozvao da se „obustavi nasilje nad srpskim jezikom”, kao i da se ukinu odredbe „protivustavnog zakona” kojim se nameće rodno osetljiv jezik.

Izjava patrijarha izazvala je buru u javnosti a na nju je, između ostalih, reagovala i poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković, koja je istakla da rodno senzitivan jezik nije pitanje za Srpsku pravoslavnu crkvu i dodala da je bila iznenađena govorom patrijarha Porfirija. Ona je ocenila da crkva može da se izjašnjava o svim društvenim pitanjima koje smatra važnim, ali je Ustav jasan – Srbija je sekularna država i to pitanje je u nadležnosti države.

I taman kad se stišala polemika u vezi sa izjavom patrijarha, a javnost zanemela pred masovnim ubistvima u Osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar” i selima u okolini Mladenovca, na društvenim mrežama pojavio se snimak u kome patrijarh Porfirije, između ostalog, kaže:

„Kad smo vam rekli o takozvanom jeziku rodno osetljivom, vi ste onda bre nesretnici zamenili tezu. Pa kažete – crkva i patrijarh ne vode računa o ženama. Bre, bitango, kakve veze to ima, to što si doneo (donela) taj zakon o ženama, to ima veze sa suštinom našeg postojanja. To ima veze sa suštinom našeg bića koje rušiš, a tu si da vodiš brigu o našem biću... Neću govoriti imena, jer plakao bih, vrištao bih od muke kad vidim jadnicu kako menja teze pa kaže: ’A zašto se nisu brinuli o ženama, žene su ugrožene?’. Pa jesu ugrožene, svi smo ugroženi od tebe bre, bedo jedna. Jer si došla na jasle i prodaješ maglu bre, kao da svet postoji od tebe.”

Ovaj govor izazvao je još burnije reakcije, a deo javnosti oštro je komentarisao činjenicu da ovakve reči ne priliče patrijarhu ni u jednoj situaciji, a kamoli u danima nakon dva masovna masakra u kojima je stradao veliki broj dece i mladih. Među prvima su reagovale poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković, koja je ocenila da su duboko ponižavajuće i uznemiravajuće reči kojima se žene nazivaju bednicama i jadnicama, posebno jer ih izgovara patrijarh SPC, i to u trenucima izuzetno teškim za naše društvo. Oštro je reagovala i bivša potpredsednica Vlade Srbije i predsednica Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost Zorana Mihajlović, koja je ocenila da patrijarh nema problem da koristi rodno senzitivan jezik kada govori o ženama kao jadnicama i bednicama, ali je teže kada žene treba da nazove naučnicama, profesorkama i predsednicama, podsećajući patrijarha da je u poslednjih 15 godina u porodičnom nasilju ubijeno 350 žena, a stotine dece ostalo bez majki.

Par dana nakon objavljivanja snimka, Srpska pravoslavna crkva izdala je zvanično saopštenje u kome ističe da je u razgovoru sa sveštenicima i vernicima tokom prazničnog ručka na dan Svetog Vasilija Ostroškog, Njegova svetost patrijarh srpski Porfirije oštro i sa gorčinom govorio o kampanji koju protiv Crkve vode pojedini državni funkcioneri i tzv. antirežimski mediji. Komentarišući žustru polemiku koja se u javnosti razvila nakon objavljivanja ovog snimka, SPC u saopštenju za javnost, između ostalog, ističe:

„Svi oni, znajući da Zakon o rodnoj ravnopravnosti nema veze sa brigom za žene, sa odbranom žena od nasilja, niti sa bilo kakvim realnim pravima žena, najbeskrupuloznije menjaju teze, tvrdeći da patrijarh govori o svim ženama, pokazujući netrpeljivost prema njima. Svesno, međutim, zanemaruju činjenicu da je patrijarh govorio u jednini i mislio na jednog državnog funkcionera. Sasvim slučajno, taj funkcioner je funkcionerka, to jest osoba ženskog pola”, ističe se u saopštenju za javnost Srpske pravoslavne crkve.

Dobri poznavaoci rodno senzitivnog zakonodavstva ističu da nije jasno kako je patrijarh zaključio da je Zakon o rodnoj ravnopravnosti protivan Ustavu, jer se Ustavni sud Srbije o tome nikad nije izjašnjavao. Još je nejasnije zbog čega sada poziva da se menjaju odredbe ovog zakona, kojim se predviđa upotreba rodno senzitivnog jezika, jer su ovaj zakonski akt doneli poslanici Narodne skupštine Srbije pre tačno dve godine.

Dr Marijana Pajvančić, profesorka Pravnog fakulteta u Novom Sadu i autorka nacrta zakona o rodnoj ravnopravnosti, za „Politiku” je tom prilikom istakla da nije u pitanju zakon o ravnopravnosti polova, niti zakon o pravima žena, kako se pogrešno tumači u javnosti.

„Život žena u Srbiji neće se promeniti donošenjem zakona, već njegovom primenom. Nijedan zakon ne menja realnost preko noći, već stvara normativni okvir za buduću praksu u svim oblastima relevantnim za rodnu ravnopravnost, a to su – rad, zapošljavanje, obrazovanje, zdravstvena i socijalna zaštita, politički život i zabrana diskriminacije na osnovu roda. To su oblasti koje su izdvojene kao prioritetne kako bi Srbija mogla da vodi politiku jednakih mogućnosti”, objasnila je dr Pajvančić za naš list.

Iako ovaj zakon reguliše pitanja ravnopravnosti polova u gotovo svim segmentima društvenog života, stiče se utisak da je deo javnosti najburnije reagovao na rodno osetljiv jezik, čija je upotreba ovim zakonom obavezujuća u sredstvima javnog informisanja, ali i u oblasti obrazovanja i vaspitanja, nauke i tehnološkog razvoja, u udžbenicima i nastavnom materijalu, kao i u svedočanstvima, diplomama, klasifikacijama, zvanjima, zanimanjima i licencama. Prema slovu ovog zakona, od maja 2024. godine nijedna ženska osoba neće moći da bude master ili doktor neke naučne discipline nego masterka, odnosno profesorka doktorka. Nijedna žena više neće imati prava da bude diplomirani filolog ili inženjer – moraće da bude diplomirana filološkinja, odnosno inženjerka. Pored toga, nijedna žena neće više imati prava da bude šef službe, rukovodilac odeljenja, odnosno trener, bek ili centar u sportu. Moraće da bude šefica, rukovoditeljka, trenerka, bekica, centrica...

Zakonom je takođe propisano da će se novčanom kaznom od 5.000 do 150.000 dinara kazniti odgovorno lice u organu Republike Srbije, organu teritorijalne autonomije i organu jedinice lokalne samouprave ako ne postupi po obavezama propisanim ovim zakonom.

Međutim, iako Zakon o rodnoj ravnopravnosti nalaže da se udžbenici, nastavni materijal, svedočanstva, diplome, zvanja i zanimanja pišu „jezikom koji je u skladu sa gramatičkim rodom”, Nacionalni prosvetni savet, Matica srpska, Odbor za standardizaciju srpskog jezika, Srpska akademija nauka i umetnosti, Nacionalni prosvetni savet kao i katedre za srbistiku u svim univerzitetskim centrima u Srbiji ujedinjeni su u mišljenju da se udžbenici pišu na standardnom srpskom jeziku, bez upotrebe rodno osetljivog jezika.

Po novom Zakonu o rodnoj ravnopravnosti, i sredstva javnog informisanja dužna su da prilikom izveštavanja koriste rodno senzitivni jezik i da „razvijanjem svesti o značaju rodne ravnopravnosti doprinose suzbijanju rodnih stereotipa, društvenih i kulturnih obrazaca, običaja i prakse zasnovane na rodnim stereotipima i diskriminacije na osnovu pola”. Međutim, za poslenike javne reči nije predviđena kazna za kršenje ove odredbe zakona.

„Prilikom donošenja Zakona o rodnoj ravnopravnosti nije konsultovana struka i niko od uglednih predstavnika nauke o srpskom jeziku nije učestvovao u njegovom sastavljanju. Umesto toga, na sajtu Vlade Srbije pojavio se ’Priručnik za upotrebu rodno osetljivog jezika’, čiji autori nisu osobe kompetentne za sastavljanje ovakvog teksta, a čiji je sadržaj prepun nedoslednosti i materijalnih grešaka. Ukoliko bi se u nastavi srbistike koristio ’rodno osetljiv jezik’ i u generičkoj upotrebi, to bi bilo u direktnoj suprotnosti s normativnom gramatikom srpskog jezika, te bi država dala sebi za pravo da menja normu srpskog jezika”, upozorila je Isidora Bjelaković, profesor na Odseku za srpski jezik i lingvistiku na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, prilikom promocije zbornika „Položaj srpskoga jezika u savremenom društvu: izazovi, problemi, rešenja”, koji je bio predstavljen na Kolarcu u okviru manifestacije „Dani Matice srpske”.