Одлазак добротвора

У Сан Франциску је преминуо Мирослав Мајкл Ђорђевић, велики српски добротвор. Рођен је 1936. године у Београду, на Дорћолу, где је завршио Прву мушку гимназију. Емигрирао је у САД 1956. године. Радећи као физички радник зарађивао је новац за школовање: године 1960. завршио је студије банкарства и финансија на Универзитету Беркли у Калифорнији.

Током осамдесетих, уз партнерство неколико најзначајнијих финансијских компанија у Америци основао је две финансијске фирме.

Био је оснивач и директор Конгреса српског уједињења (1991), међународне непрофитне организације са стотинама хиљада чланова који су у бурним временима распада Југославије, деведесетих година 20. века, пружали моралну и материјалну, непроцењиву важну помоћ Србима у бившој Југославији.

Са породицама Ћеловић и Вуковић из САД основао је „Фондацију Студеница” 1993. године, са циљем да се додељивањем стипендија најбољим српским студентима у свим областима, промовише знање и помогне образовање. Фондација, чији је председник Мирослав Ђорђевић био до последњег дана живота, доделила је више хиљада стипендија у Србији, са жељом да млади интелектуалци стекну знања и ојачају способности да обнове Србију и регион и тако допринесу просперитету српске државе и српског народа. Фондација је помагала и многе друге пројекте из области културе и спорта.

Након завршетка рата у бившој Југославији, Ђорђевић је основао и био председник и главни извршни директор Bank of Southeast Europe International Inc, и после рата обновио Развојну банку у Бањалуци, у БиХ. Са мало или нимало међународне помоћи Србима после рата, банка је, дајући кредите за мала предузећа приватним српским предузећима и пољопривредницима, била веома важна за Србе у Републици Српској да обнове своју ратом разорену територију.

Крајем 1999. године, да би помогао уједињење демократске опозиције у Србији у циљу транзиције у демократију, покренуо је и организовао Сентандрејски сабор у Мађарској. Ту се одржао сусрет представника свесрпске дијаспоре и челника демократских снага у Србији.

Поред низа одликовања које је добио у САД, Ђорђевићеви напори и његова несебична помоћ отаџбини препознати су и у Србији. Године 2002. одликован је Орденом југословенске заставе другог степена за патриотски рад у дијаспори, а касније је одликован Орденом Немање другог степена, за „заслуге у неговању веза српских исељеника са отаџбином, као и несебичну помоћ и доброчинство свом народу”.

Уврштен је у чувену публикацију „Ко је ко у Америци” још од 1983. године.

Године 2016. објавио је двотомно издање књиге „Деценија илузија”, у којој сведочи о односима између САД, Србије и српске дијаспоре од 1990. до 2000. године. У тој важној и вредној књизи Ђорђевић оставља аутентично сведочанство о борби за истину и права српског народа током ратних деведесетих година. Та ће књига бити незаобилазна литература у проучавању новије српске историје.

Писао је и есеје и поезију.

Својим несебичним, филантропским деловањем, спремношћу да разуме и помогне свом народу у матици, Мирослав Мајкл Ђорђевић постао је узор и инспирација „млађим” генерацијама Срба у дијаспори.