Odlazak dobrotvora

U San Francisku je preminuo Miroslav Majkl Đorđević, veliki srpski dobrotvor. Rođen je 1936. godine u Beogradu, na Dorćolu, gde je završio Prvu mušku gimnaziju. Emigrirao je u SAD 1956. godine. Radeći kao fizički radnik zarađivao je novac za školovanje: godine 1960. završio je studije bankarstva i finansija na Univerzitetu Berkli u Kaliforniji.

Tokom osamdesetih, uz partnerstvo nekoliko najznačajnijih finansijskih kompanija u Americi osnovao je dve finansijske firme.

Bio je osnivač i direktor Kongresa srpskog ujedinjenja (1991), međunarodne neprofitne organizacije sa stotinama hiljada članova koji su u burnim vremenima raspada Jugoslavije, devedesetih godina 20. veka, pružali moralnu i materijalnu, neprocenjivu važnu pomoć Srbima u bivšoj Jugoslaviji.

Sa porodicama Ćelović i Vuković iz SAD osnovao je „Fondaciju Studenica” 1993. godine, sa ciljem da se dodeljivanjem stipendija najboljim srpskim studentima u svim oblastima, promoviše znanje i pomogne obrazovanje. Fondacija, čiji je predsednik Miroslav Đorđević bio do poslednjeg dana života, dodelila je više hiljada stipendija u Srbiji, sa željom da mladi intelektualci steknu znanja i ojačaju sposobnosti da obnove Srbiju i region i tako doprinesu prosperitetu srpske države i srpskog naroda. Fondacija je pomagala i mnoge druge projekte iz oblasti kulture i sporta.

Nakon završetka rata u bivšoj Jugoslaviji, Đorđević je osnovao i bio predsednik i glavni izvršni direktor Bank of Southeast Europe International Inc, i posle rata obnovio Razvojnu banku u Banjaluci, u BiH. Sa malo ili nimalo međunarodne pomoći Srbima posle rata, banka je, dajući kredite za mala preduzeća privatnim srpskim preduzećima i poljoprivrednicima, bila veoma važna za Srbe u Republici Srpskoj da obnove svoju ratom razorenu teritoriju.

Krajem 1999. godine, da bi pomogao ujedinjenje demokratske opozicije u Srbiji u cilju tranzicije u demokratiju, pokrenuo je i organizovao Sentandrejski sabor u Mađarskoj. Tu se održao susret predstavnika svesrpske dijaspore i čelnika demokratskih snaga u Srbiji.

Pored niza odlikovanja koje je dobio u SAD, Đorđevićevi napori i njegova nesebična pomoć otadžbini prepoznati su i u Srbiji. Godine 2002. odlikovan je Ordenom jugoslovenske zastave drugog stepena za patriotski rad u dijaspori, a kasnije je odlikovan Ordenom Nemanje drugog stepena, za „zasluge u negovanju veza srpskih iseljenika sa otadžbinom, kao i nesebičnu pomoć i dobročinstvo svom narodu”.

Uvršten je u čuvenu publikaciju „Ko je ko u Americi” još od 1983. godine.

Godine 2016. objavio je dvotomno izdanje knjige „Decenija iluzija”, u kojoj svedoči o odnosima između SAD, Srbije i srpske dijaspore od 1990. do 2000. godine. U toj važnoj i vrednoj knjizi Đorđević ostavlja autentično svedočanstvo o borbi za istinu i prava srpskog naroda tokom ratnih devedesetih godina. Ta će knjiga biti nezaobilazna literatura u proučavanju novije srpske istorije.

Pisao je i eseje i poeziju.

Svojim nesebičnim, filantropskim delovanjem, spremnošću da razume i pomogne svom narodu u matici, Miroslav Majkl Đorđević postao je uzor i inspiracija „mlađim” generacijama Srba u dijaspori.