Осумњиченом за полне радње изречена мера забране приласка

Друго основно тужилаштво у Београду изрекло је Б. П. (53), осумњиченом да је полно узнемиравао неколико малолетница у Рипњу, меру забране прилажења, састајања или комуницирања са оштећенима, речено је за „Политику“ у овој правосудној установи. Овај осумњичени ухапшен је 20. маја, после пријаве да је девојчице, у једној прехрамбеној радњи, покушао да додирне по грудима, бутинама и гениталијама. После задржавања од 48 сати, уз кривичну пријаву, која га терети за полно узнемиравање, он је спроведен на саслушање у тужилаштво. Након саслушања, иречена му је поменута мера.

Контролу мере забране прилажења, састајања или комуницирања са оштећенима која је иречена осумњиченом за полно узнемиравање, не предвиђа ни Законик о кривичном поступку, ни Закон о спречавању насиља у породици.

У кривичном поступку, тужилаштво је то које у ранијим фазама поступка предлаже меру, а суд је одређује. Полиција, према закону, контролише меру, али практично реагује тек у случају да се пријави њено кршење.

Мера забране приласка у кривичном постуку се у пракси углавном одређује када се окривљени терети да је претио оштећеном, у случају да постоји основана сумња да је извршио кривично дело прогањања, насиља у породици, а да окривљени раније није осуђиван за истоврсно кривично дело, кривично дело са елементима насиља и претњи.

У решењу о одређивању мере забране прилажења, састајања или комуницириања са одређеним лицем, наводи се до које удаљености онај коме је изречена мера може да приђе оштећеном. Такође, мора тачно да буде наведено у односу на ког оштећеног, односно сведока се мера односи. Она се у пракси најчешће не одређује особама које су већ биле осуђиване за кривична дела са елементима насиља или претње. 

Такође, мера се неће одредити ако из доказа следи сумња да окривљени у континуитету испољава одређени облик насилног понашања, а оштећени у тужилаштву изјави да осећа велики страх од окривљеног.