Osumnjičenom za polne radnje izrečena mera zabrane prilaska

Drugo osnovno tužilaštvo u Beogradu izreklo je B. P. (53), osumnjičenom da je polno uznemiravao nekoliko maloletnica u Ripnju, meru zabrane prilaženja, sastajanja ili komuniciranja sa oštećenima, rečeno je za „Politiku“ u ovoj pravosudnoj ustanovi. Ovaj osumnjičeni uhapšen je 20. maja, posle prijave da je devojčice, u jednoj prehrambenoj radnji, pokušao da dodirne po grudima, butinama i genitalijama. Posle zadržavanja od 48 sati, uz krivičnu prijavu, koja ga tereti za polno uznemiravanje, on je sproveden na saslušanje u tužilaštvo. Nakon saslušanja, irečena mu je pomenuta mera.

Kontrolu mere zabrane prilaženja, sastajanja ili komuniciranja sa oštećenima koja je irečena osumnjičenom za polno uznemiravanje, ne predviđa ni Zakonik o krivičnom postupku, ni Zakon o sprečavanju nasilja u porodici.

U krivičnom postupku, tužilaštvo je to koje u ranijim fazama postupka predlaže meru, a sud je određuje. Policija, prema zakonu, kontroliše meru, ali praktično reaguje tek u slučaju da se prijavi njeno kršenje.

Mera zabrane prilaska u krivičnom postuku se u praksi uglavnom određuje kada se okrivljeni tereti da je pretio oštećenom, u slučaju da postoji osnovana sumnja da je izvršio krivično delo proganjanja, nasilja u porodici, a da okrivljeni ranije nije osuđivan za istovrsno krivično delo, krivično delo sa elementima nasilja i pretnji.

U rešenju o određivanju mere zabrane prilaženja, sastajanja ili komunicirianja sa određenim licem, navodi se do koje udaljenosti onaj kome je izrečena mera može da priđe oštećenom. Takođe, mora tačno da bude navedeno u odnosu na kog oštećenog, odnosno svedoka se mera odnosi. Ona se u praksi najčešće ne određuje osobama koje su već bile osuđivane za krivična dela sa elementima nasilja ili pretnje. 

Takođe, mera se neće odrediti ako iz dokaza sledi sumnja da okrivljeni u kontinuitetu ispoljava određeni oblik nasilnog ponašanja, a oštećeni u tužilaštvu izjavi da oseća veliki strah od okrivljenog.