Снагу, издржљивост и гипкост ђака анализираће посебан софтвер

Свако пето дете има лоше држање тела, свако четврто је гојазно, а чак 70 одсто школараца се не бави спортским активностима ван школе, показују резултати најновијих студија. У последње три деценије осим што је све више ученика са кривом кичмом и равним табанима, значајно расте и проценат деце са дијабетесом и хипертензијом. Због тога ће од септембра у основним и средњим школама, као круна реформе програма физичког васпитања, бити покренут софтвер помоћу кога ће се, по новом концепту, на основу тестирања ученика пратити, бележити и анализирати подаци о физичком развоју и моторичким способностима ђака. И то не за оцену из физичког, не за селекцију талентованих за спорт – него за добробит деце. Наиме, систем ће „на клик” у електронском формату располагати правовременим и релевантним показатељима физичког статуса ученика – појединачно, на нивоу одељења, до националног нивоа. Према томе ће се унапређивати настава физичког у интересу здравља школараца.

Учитељи и наставници физичког и здравственог васпитања на почетку наставне године (оквирно од 20. септембра до 20. октобра) и пред крај, у мају, тестираће физички развој и моторичке способности ученика. На основу резултата тестирања школараца наставници ће им препоручити вежбе.

Из Министарства просвете су за „Политику” објаснили да се за праћење развоја моторичких способности минималне информације за објективну анализу добијају на основу тестирања, пре свега, кардиореспираторне издржљивости (тест: трчање на 20 метара с прогресивним повећањем брзине – „Шатл ран”), затим гипкости (претклон у седу), мишићне снаге и издржљивости (лежање-сед за 30 секунди, скок удаљ, издржај у згибу), и агилности (чунасто трчање четири пута по десет метара). За праћење физичког раста и телесног састава неопходни су подаци о висини, тежини и индексу телесне масе.

Процена је да су три школска часа довољна да се тестирају ученици једног одељења. На првом часу, на пример, може да се измери висина и маса али и процени кардиореспираторна издржљивост ђака. На другом могу да се раде тестови снаге и издржљивости у снази, а на трећем гипкости и агилности.

– У школама тренутно наставници „пешке” прате и тестирају ученике, користећи педагошку документацију, воде радни картон за сваког појединачно. Међутим, у времену дигитализације, то је застарео начин. Зато покрећемо софтвер који ће омогућити наставнику једноставнији унос података, брже повратне информације ученику и родитељу, континуирано праћење физичког развоја и моторичких способности ђака током школовања, ефикаснији рад на унапређењу мера за побољшање физичког статуса од интереса за здравље ученика – наводе у Министарству просвете.

Цео систем, како су објаснили, од следеће школске године биће обавезан за све школе с циљем да се индиректно прати здравствени статус ученика, да им се пруже препоруке како да побољшају или очувају тренутни ниво моторичких способности, да увиде значај физичке активности за здравље, да се створи база података за научноистраживачка проучавања релевантна за здравствено стање нације и доношење образовних политика.

Наставници ће резултате тестирања помоћу апликације уносити у базу података, а даље ће их обрадити софтвер и приказати их у извештају према утврђеним критеријумским референтним вредностима – новој врсти стандарда у праћењу физичког развоја и моторичких способности деце и младих.

Очекивани резултати за све тестове систематизовани су по узрасту и полу, али и по бојама. Резултати ученика који су за његов узраст и пол око просека биће означени зеленом бојом, или изнад просека – жутом, указују да физички развој и моторичке способности не угрожавају његово здравље, појаснили су најодговорнији за образовање. Резултати испод просека, у црвеној зони, указиваће да физички развој и моторичке способности морају да се побољшају да не би угрозили здравље ђака.

– Ученику треба објаснити шта значе добијени резултати и посаветовати га како да одржава или поправи физичко стање. Ако је ђак, рецимо, у скоку удаљ постигао резултат испод просека, од наставника треба да добије смернице како да унапреди ову компоненту вежбањем, на пример, прескакањем вијаче трипут недељно. Или, уколико цело одељење има слабије резултате процене кардиореспираторне издржљивости онда се настава физичког конципира тако да се ова моторичка способност побољша. Уз то, сваком ученику ће се индивидуално посветити пажња и препоручити које вежбе да ради код куће, напољу, с вршњацима и породицом – објаснили су из просветног врха.

Идеја је да сви подаци из софтвера буду доступни и родитељима, као што су и оцене у електронском дневнику. Међутим, уколико не буде одмах техничких услова за то, напомињу надлежни, и ђаци и родитељи добијаће у писаној форми резултате тестирања и предлоге за вежбање.

Гојазне ђаке не треба излагати неуспеху

Резултати тестирања физичког не би смели да се користе за евентуална поређења и оцењивање и неће служити ни за какву класификацију или селекцију ученика, напомињу из просветног врха. Препоручују да наставници буду дискретни приликом саопштавања појединих резултата, нарочито оних који се односе на тежину и висину. Правило је, кажу, и да „гојазну децу не треба излагати неуспеху на појединим тестовима уколико је очигледно да уопште не могу да их изведу (нпр. издржај у згибу)”. Препорука је и да с овим ђацима, уколико су спремни на сарадњу, треба направити индивидуални план и програм активности и исхране.