Расправа о етици у библиотекарству

О важности моралног дискурса у научноистраживачком раду и библиотечко-информационој делатности и игнорисању истог, биће речи на Округлом столу „Култура сећања – биоетика, нацизам, етика у библиотекарству” у Универзитетској библиотеци „Светозар Марковић” у Београду данас у 13 часова. Ово је други део скупа који је најпре организован 9. маја у истом простору. Иницијатива за покретање овог пројекта потекла је од др Игорa Живановићa са Института за филозофију Филозофског факултета у Београду, а организациони тим чине библиотекари саветници Универзитетске библиотеке „Светозар Марковић”, међу којима су и они који су, по свом образовању и ужем подручју експертизе, тесно повезани са темом: Гордана Лазаревић, Драгана Михаиловић, Сунчица Глишић, Драгана Столић.

– Повод за организовање овог пројекта је актуелна дебата о коришћењу научне публикације спорног биоетичког статуса у библиотекама и медицинским установама – „Атласа топографске анатомије” Едуарда Пернкопфа. Упркос научном значају и естетској изврсности овог атласа, његова мрачна историја и установљено порекло представљених илустрација (већином на основу тела око 1.400 убијених политичких затвореника и око 7.000 лешева деце и фетуса), навело је издавачку кућу „Urban & Schwarzenberg”, касније „Elsevier”, да из моралних разлога обустави издавање „Атласа” и лиценци за коришћење илустрација у другим атласима, како објашњава Живановић. „Атлас” је данас, готово 80 година након његовог првог издања, прилика да се отворено и научно утемељено промисли шта ова и њој сличне публикације значе, како се према њима треба односити, те да се размотре питања која овакво дело подстиче – истиче Драгана Михаиловић.

На данашњем скупу говориће проф. др Јован Бабић са Филозофског факултета у Београду, др Милан Кољанин са Института за савремену историју, доц. др Вида Јеремић Стојковић са Медицинског факултета у Београду и Вука Јеремић, библиотекар саветник у Универзитетској библиотеци „Светозар Марковић”.

Драгана Михаиловић наглашава да на овогодишњем конкурсу за финансирање пројеката у области библиотечко-информационе делатности из буџета града Београда, овај пројекат није препознат као значајан за нашу културу.

– То је поражавајућа чињеница, нарочито када имамо увид да се велика сума новца одваја за економију забаве, али у данашње време, када се позивање на највише вредности и морални дискурс у свакој сфери људске праксе не препознаје као суштински важно, нажалост, ипак не зачуђује. То, међутим, не значи да се морамо помирити са „општом тенденцијом снижења захтева и критеријума у формирању циљева и вредности” и са тим убеђењем истрајали смо у реализацији пројектованог програма.

У овом контексту примерено је подсетити на речи уваженог професора етике Јована Бабића, да је „образовање прва инстанција уношења реда у свет. Од његовог квалитета зависи квалитет поверења у свет, па онда и квалитет живота” –закључује Драгана Михаиловић.