Rasprava o etici u bibliotekarstvu

O važnosti moralnog diskursa u naučnoistraživačkom radu i bibliotečko-informacionoj delatnosti i ignorisanju istog, biće reči na Okruglom stolu „Kultura sećanja – bioetika, nacizam, etika u bibliotekarstvu” u Univerzitetskoj biblioteci „Svetozar Marković” u Beogradu danas u 13 časova. Ovo je drugi deo skupa koji je najpre organizovan 9. maja u istom prostoru. Inicijativa za pokretanje ovog projekta potekla je od dr Igora Živanovića sa Instituta za filozofiju Filozofskog fakulteta u Beogradu, a organizacioni tim čine bibliotekari savetnici Univerzitetske biblioteke „Svetozar Marković”, među kojima su i oni koji su, po svom obrazovanju i užem području ekspertize, tesno povezani sa temom: Gordana Lazarević, Dragana Mihailović, Sunčica Glišić, Dragana Stolić.

– Povod za organizovanje ovog projekta je aktuelna debata o korišćenju naučne publikacije spornog bioetičkog statusa u bibliotekama i medicinskim ustanovama – „Atlasa topografske anatomije” Eduarda Pernkopfa. Uprkos naučnom značaju i estetskoj izvrsnosti ovog atlasa, njegova mračna istorija i ustanovljeno poreklo predstavljenih ilustracija (većinom na osnovu tela oko 1.400 ubijenih političkih zatvorenika i oko 7.000 leševa dece i fetusa), navelo je izdavačku kuću „Urban & Schwarzenberg”, kasnije „Elsevier”, da iz moralnih razloga obustavi izdavanje „Atlasa” i licenci za korišćenje ilustracija u drugim atlasima, kako objašnjava Živanović. „Atlas” je danas, gotovo 80 godina nakon njegovog prvog izdanja, prilika da se otvoreno i naučno utemeljeno promisli šta ova i njoj slične publikacije znače, kako se prema njima treba odnositi, te da se razmotre pitanja koja ovakvo delo podstiče – ističe Dragana Mihailović.

Na današnjem skupu govoriće prof. dr Jovan Babić sa Filozofskog fakulteta u Beogradu, dr Milan Koljanin sa Instituta za savremenu istoriju, doc. dr Vida Jeremić Stojković sa Medicinskog fakulteta u Beogradu i Vuka Jeremić, bibliotekar savetnik u Univerzitetskoj biblioteci „Svetozar Marković”.

Dragana Mihailović naglašava da na ovogodišnjem konkursu za finansiranje projekata u oblasti bibliotečko-informacione delatnosti iz budžeta grada Beograda, ovaj projekat nije prepoznat kao značajan za našu kulturu.

– To je poražavajuća činjenica, naročito kada imamo uvid da se velika suma novca odvaja za ekonomiju zabave, ali u današnje vreme, kada se pozivanje na najviše vrednosti i moralni diskurs u svakoj sferi ljudske prakse ne prepoznaje kao suštinski važno, nažalost, ipak ne začuđuje. To, međutim, ne znači da se moramo pomiriti sa „opštom tendencijom sniženja zahteva i kriterijuma u formiranju ciljeva i vrednosti” i sa tim ubeđenjem istrajali smo u realizaciji projektovanog programa.

U ovom kontekstu primereno je podsetiti na reči uvaženog profesora etike Jovana Babića, da je „obrazovanje prva instancija unošenja reda u svet. Od njegovog kvaliteta zavisi kvalitet poverenja u svet, pa onda i kvalitet života” –zaključuje Dragana Mihailović.