Прича о човеку „јучерашњег света”

Припадам прошлости. Време у коме живим није моје. Нисам ту рођен. Оно није било ту кад сам се ја родио. Није било ту кад сам зачет. Нису ме томе учили, каже јунак романа „Твој Толак” док описује ново време које му је „ишчашило кукове”, преображавало се пред његовим очима, пренемагало се као да је пијано, створило се ту са блиставим понудама за које он није био ни најмање заинтересован...

„Уплесало је у наше животе и понудило нам се, донело је ствари које никада нисам тражио... Уопште ми нису биле потребне”, наставља Толак, човек „јучерашњег света”, коме је норвешки писац Туре Ренберг удахнуо такву аутентичност да је од тренутка кад се књига појавила, постала једна од најпризнатијих и најпродаванијих у Норвешкој. Сада је објављена и код нас у издању куће „Албатрос плус” у преводу Бојане Максимовић.

У овом кратком роману који се чита као напети трилер и уједно љубавна прича, Туре Ренберг је одсликао портрет човека који тврдоглаво и непоколебљиво корача кроз живот одбијајући да се повинује законима промене које намеће ново доба. Кад је на радију чуо да сви градови у Норвешкој треба да постану „паметни”, односно да ће им свима бити бајно захваљујући предностима које ће им донети дигитализација, ишчупао је утикач из зида и разбио га у парампарчад. Кад је на телевизији гледао „неког мамлаза” који је причао о својим осећањима, зафрљачио је и телевизор.

Обожава своју жену, али је она „нестала”. Има лош однос са кћерком, признаје да она не може да га смисли, да су попут два камена која лете један ка другом и ниједан не попушта: „То што ради је толико погрешно да немам речи. Једном сам прочитао неки њен чланак. Купио сам новине у којима је изашао, ставио наочаре и почео да читам. Користила је речи које никад није чула код куће. Изражавала се ко странац. Осула је паљбу по прошлости, по нама мушкарцима, по јадним мајкама данашње омладине. Осула је паљбу по свима нама, окомила се на нас ко помахнитали лешинар и користила речи за које никад не бих помислио да би их могао изустити неко мој.”    

Ни о унуцима, који му кажу да је старомодан и затуцан, не мисли много боље: „Седе тамо и блену празних очију. Та генерација неће далеко догурати. У рукама им је телефон. Руке мртве. Мртве ноге. Мртва тела. Тутни им нож у руке, неће знати како да га окрену...”

Толак живи тако што се, убеђен је, ослања на властите очи и разум. Држи се подаље од свештеника и цитира свог оца који му је говорио: „Такви ти само причају бајке не би ли приграбили моћ. Муслимани, католици, Јевреји, протестанти, држи се ти подаље од читаве те банде верника, Толаче. Они су заслужни за векове обмане и корупције. Католици су ти најгори проклетници...”

Туре Ренберг (1972) даје одличну анализу човека који бије своју узалудну битку са новим, непрепознатљивим светом, и који се, можда управо због те неприлагодљивости, претвара у убицу... Овај писац, музичар и књижевни критичар има у Норвешкој статус једног од најзначајнијих и најомиљенијих савремених аутора. Дебитовао је 1995. године збирком кратких прича „Успавани чуперак” за коју је добио награду „Тарјеј Весос” за дебитантско дело. Најпознатији је по серији романа о Јарлеу Клепу, међу којима је и роман „Човек који је волео Ингвеа”, који је уврштен у класике новије норвешке књижевности. По том роману је снимљен и истоимени култни филм, а преведен је и на српски језик 2020. године. Ренберг је добитник више од десет угледних књижевних награда, међу којима је и награда коју додељује Удружење норвешких књижара коју је добио управо за роман „Твој Толак”.