Колико оружја и муниције представља већу количину

Закон не наводи прецизно колико оружја или муниције представља већу количину, па је то често разлог неуједначене судске праксе. У пракси је то најчешће три или више пиштоља или пушака, док се већом количином метака сматра ако их неко има више од 60. У последњих неколико година поједине судије заузимају ставове да је мала количина муниције и до 500 метака, наводи Више јавно тужилаштво.

У циљу ефикасније генералне превенције кривичног дела недозвољене производња држање и ношење ватреног оружја из члана 348 Кривичног законика, као и због неуједначене судске праксе, главни јавни тужилац Вишег јавног тужилаштва у Београду Ненад Стефановић поднео је радној групи Министарства правде иницијативу да се у законику јасно дефинишу појмови веће количине оружја и муниције и пропишу још два квалификована облика овог кривичног дела.

Предлаже да већа количина оружја и муниције треба да буде нелегално држање и ношење више од два комада ватреног оружја, као и више од 60 комада муниције.

Сматра да је то неопходно и поред мониторинга на издавање дозвола и пооштравања казнене политике у сфери набавке, држања и ношења ватреног оружја, имајући у виду масовна убиства у основној школи “Владислав Рибникар” и Младеновцу.

Кривични законик сада предвиђа казну од две до 12 година затвора за нелегално држање веће количине оружја и муниције, али не дефинише која је то количина, као што то не чини ни Закон о оружју и муницији, те долази до различитих тумачења и неуједначене праксе судова, што доводи до правне неизвесности.

У пракси се усталио став да се под већом количином ватреног оружја сматра три и више комада оружја, али Стефановић сматра да би радна група Министарства правде требало да размотри овај предлог и законом предвиди да је то свако недозвољено држање и ношење више од два комада ватреног оружја.

Такође, годинама је била пракса да се под већом количином муниције сматра више од 60 комада муниције. Међутим, почетком 2020. године, поједине судије Вишег суда у Београду почеле су да заузимају другачије ставове, везујући се за одредбу 42 став 5 Закона о оружју и муницији, којом се регулише питање превоза оружја и муниције и наводи да је мала количина муниције до 500 метака.

Овај став је постао практично доминантан, што је резултирало великим бројем судских одлука у којима су оптужени, који су држали мање од 500 метака, оглашавани кривим за кривично дело из члана 348 став 1 КЗ, за које је предвиђена знатно блажа казна од 6 месеци до 5 година и новчана казна.

„Крајем прошле године поново је у одлуци једног од већа Апелационог суда у Београду заузет сасвим супротан став и при истом чињеничном стању усвојена је жалба Вишег јавног тужилаштва у Београду. То веће је било става да није оправдана примена аналогије са чланом 42 став 5 Закона о оружју и муницији, који прописује шта се сматра мањом количином за превоз оружја и муниције, будући да је реч о различитим заштитним објектима и различитом степену друштвене опасности код ових облика кривичног дела”, наводи ВЈТ.

Због тога је, по мишљењу Стефановића, појмове веће количине муниције и оружја потребно законски прецизирати.

У складу са закључком Владе Републике Србије 4. маја ове године Стефановић предлаже да се у члану 348 КЗ пропише нови, квалификовани облик овог кривичног дела – да ће се казнити свако ко предмете из става 1, 2, 3 наведеног члана не чува на законом прописани начин и тиме омогући малолетеном лицу или другој неовлашћеној особи да дође у посед ватреног оружја.

Поред тога, мишљења је да треба додати још један квалификовани облик истог кривичног дела те прописати да се казнити свако, уколико услед тога што на напред наведени начин омогући малолтеном лицу или другом неовлашћеном лицу да дође у посед ватреног оружја, па услед тога дође до тешке телесне повреде, смрти неког лица или уништења имовине већег обима.

Распони казне за квалификоване облике би свакако требало да буду усаглашени са осталим изменама предметног члана.

Више јавно тужилаштво у Београду је од почетка ове године подигло је 14 оптужница за недозвољено ношење оружја, а у току 2022. година 45 оптужница, што је скоро двоструко више него 2021. године када их је подигнуто 25 .