Фајненшел тајмс: Г7 мора да схвати да више не може да управља светом

Економска доминација „Групе седам” и униполарни свет кога предводе Сједињене Америчке Државе су историја, тврди колумниста Фајненшел тајмса Мартин Волф и напомиње да иако је Г7 и даље најмоћнији економски блок на свету, његов удео у светској економији у последних двадесетак година опао је са 44 на 30 одсто. У исто време удео Кине је порастао са седам на 19 процената.

Кина је сада економска суперсила која је преко своје иницијативе „Појас и пут“ постала и велики инвеститор (и кредитор) у земљама у развоју, далеко важнији економски партнер од Г7.

Бразил је једна од тих држава, иако је председник Лула да Силва присуствовао недавно одржаном самиту Г7 у Јапану. Једноставно кинески утицај се не може више игнорисати.

Г7 има амбицију да се приближи појединим земљама, што су и показали у Хирошими. Позвали су Бразил, Индију, Индонезију, Вијетнам, Аустралију и Јужну Кореју, али то је занемарљиво у односу на 19 држава које желе да се придруже БРИКС-у.

„БРИКС је на путу да постане релевантна светска организација, а њене чланице су уједињене у настојању да не зависе од хирова САД и њихових савезника који су доминирали светом у протекла два века. Уосталом колико дуго Г7 уопште може да настави да се тако понаша ако се има у виду да окупља тек десет одсто светске популације, наводи колумниста „Фајненшел тајмса”.

Још веће питање је, додаје он, како ће се управљати глобалном економијом.

Да ли ће ММФ и Светска банка наставити да буду бастиони моћи Г7 у све подељенијем свету?

Ако је тако, како и када ће добити неопходне нове ресурсе? Како ће се усклађивати са организацијама које стварају Кина и њени савезници?

Волф се пита зар не би било боље да се призна реалност огромне промене економске моћи у свету, те да јој се прилагоди посебно имајући у виду да Кина неће нестати.

Што се пак политичких циљева чланица Г7 тиче, пре свега рата у Украјини, то је искључиво борба Запада. Већина света има друге бриге. Дакле, Запад ће одредити опстанак Украјине.

Г7 мора да брани своје вредности и своје интересе. Али више не може да управља светом, иако ће судбина света бити и судбина чланова групе. Поново се мора пронаћи пут за сарадњу, закључује „Фајненшел тајмс”.