Уторак, 14.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа
ПРЕДСЕДНИК СРПСКЕ У ПОСЕТИ РУСИЈИ

Додик: Мале државе ишчекују праведније доба

Он је у Москви имао бројне активности, а Стејт департмент је оценио да је његова одлука да се састане с Путином „ кратковид потез који не служи интересима грађана РС”
Додик: Мале државе ишчекују праведније доба
(Фото служба председника РФ)

Од нашег сталног дописника
Бањалука – „Српски народ је био прва жртва хегемонског концепта безбедности САД и НАТО-а и они су на југословенској кризи потврђивали нову улогу у глобалном систему безбедности”, рекао је председник Републике Српске Милорад Додик у обраћању на 11. Међународном састанку високих представника задужених за питања безбедности, који је јуче одржан у Москви.

Подсетио је да је прва НАТО агресија изведена на Републику Српску, а потом и на Србију, па на остале земље, те изразио уверење да „транзиција униполарног светског поретка заснованог на САД одлази у прошлост”. Додик је рекао како је БиХ након рата постала геополитички експеримент – колонија западног либерализма – и навео да САД и њихови савезници 30 година „управљају колонијалним методама путем неизабраног странца и намећу законе упорно, па и ових дана”.

Додик је проценио како се целокупна међународна политика налази у динамици великих промена, подсетивши како се уочи агресије 1999. на Србију десило прво проширење НАТО-а на исток – Пољску, Мађарску и Чешку.

„Ова експанзија на европски исток највећи је поремећај глобалног система после хладног рата”, навео је Додик.

Председник Српске је у обраћању на форуму рекао како други велики изазов који постављају САД и савезници јесу извођења обојених револуција широм света под изговором ширења либералне демократије, а пример је, како је навео, Украјина 2014. године.

Навео је како постоје велики напори и притисци да се БиХ интегрише у НАТО, појаснивши да Српска наставља неутралну политику, за коју „сматрамо да је једина одржива у друштву какво је БиХ”. Додик је навео како НАТО неутралност Србије и Српске посматра по принципу „ко није с нама, он је против нас”.

Као један од глобалних поремећаја Додик види и „западно нарушавање националних интереса других држава и мешања у унутрашње послове”, те упозорава како долази до потпуног занемаривања међународног права, што, како је рекао, ствара осећај неизвесности и дефинише политику силе као једини принцип у односима међу државама.

„Надам се да ће светска политика након транзиције из униполарног у мултиполарни поредак ући у мирније и стабилније време. Мале државе с нестрпљењем ишчекују праведније доба”, рекао је Додик.

Како јављају медији, на форуму су учествовали секретари савета за безбедност, саветници за националну безбедност и помоћници шефова држава, потпредседници влада, шефови безбедносних агенција и специјалних служби из око 80 делегација различитих земаља и међународних организација. Током форума, Додик се сусрео и са шефом руске дипломатије Сергејом Лавровом.

Председник РС је на форуму учествовао током трећег дана посете Москви. Дан раније разговарао је с руским председником Владимиром Путином. Амерички Стејт департмент оценио је да одлука Милорада Додика да се састане с руским председником Владимиром Путином „док Русија у исто време отворено крши основе и законе међународног поретка”, као и његова ранија одлука да одликује Путина, представљају „кратковиде потезе који не служе интересима грађана РС”, извештава „Глас Америке”.

Из Европске комисије су за Н1 навели да „односи с Путиновом Русијом не могу бити уобичајени и у сенци су ничим неизазване и неоправдане инвазије Русије на Украјину”, те подсетили да је Европска унија у више наврата поручила да је одржавање блиских веза с Русијом неспојиво с ЕУ интеграцијама.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.