Недеља, 19.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Кина би да односе с Америком „врати на прави пут”

Учестали сусрети званичника после међусобних оптужби због шпијунског балона, трговинског рата и Тајвана
Кина би да односе с Америком „врати на прави пут”
Си Ђинпинг и Џозеф Бајден срели су се 2022. на Балију (Фото: EPA-EFE/Xinhua/Li Xueren)

Кинески министар трговине долази ове недеље у посету Америци, само неколико дана пошто је тамо стигао нови кинески амбасадор, у чему обе земље виде прилику за нови почетак у билатералним односима. Пре поласка на пут, министар Ванг Вентао изјавио је да су америчке компаније и инвестиције и даље добродошле у Кини, пренео је „Глобал тајмс”. Прво што је амбасадор Шие Фенг изјавио кад је допутовао у Америку било је да његов мандат почиње у време „озбиљних потешкоћа и изазова”, али и да САД и Кина могу да „врате односе на прави пут”.

На путу кинеско-америчке сарадње стоје бројне препреке. Две најјаче економије на планети сукобљавају се у борби за превласт у свету, посебно у Југоисточној Азији. Воде трговински рат, звецкају оружјем због Тајвана и имају супротне ставове поводом рата у Украјини. Њихови односи пали су на најниже гране зимус, кад је влада у Вашингтону саопштила да је приметила кинески шпијунски балон изнад америчке територије. Америчке власти срушиле су летелицу, а амерички државни секретар Ентони Блинкен отказао је раније договорену посету Пекингу. Уследила је размена оптужби с обе стране.

Кинески министар и амбасадор пробали су последњих дана да „спусте лопту”, за шта су заинтересовани и амерички званичници. Шеф Беле куће Џозеф Бајден изјавио је раније овог месеца да је афера с балоном отежала ствари, али да верује да ће се односи између САД и Кине ускоро поправити. Западно крило разматра да у посету Кини пошаље неког од највиших званичника, могуће је и самог Блинкена, који све ређе помиње поменуту летелицу.

У Бечу су се пре десетак дана састали Бајденов саветник за националну безбедност Џек Саливан и први кинески дипломата Ванг Ји. Истовремено се амерички амбасадор у Пекингу Николас Бернс сусрео с кинеским министром спољних послова Ћин Гангом, а Бајденов специјални изасланик за климатске промене Џон Кери разговарао је с високим кинеским званичницима.

И док су ово знаци да су Бајден и кинески председник Си Ђинпинг вољни да „смире страсти”, „Вашингтон пост” оцењује да детант није изгледан, између осталог и због увреженог мишљења америчке спољнополитичке елите да се према Пекингу мора заузети чврст став. Како додаје престонички лист, међу демократама и републиканцима у Конгресу влада консензус да се пред Кинезима не смеју показати слабост или попустљивост.

Представници обе странке подсећају да се фентанил, дрога која је преплавила америчко тржиште, прави у Кини, и захтевају да Сијева влада уведе строже мере за производњу и продају ове супстанце. Америчка притужба је да кинеске власти не чине довољно да спрече незаконит извоз фентанила, који преко Мексика доспева у САД.

Пекинг је престао да сарађује с Вашингтоном у борби против шверца дроге након што је америчка висока делегација прошлог лета посетила Тајван. Тадашња председавајућа Представничког дома Конгреса Ненси Пелоси дошла је у Тајпеј упркос противљењу Сијеве владе. После тога је кинеска војска данима изводила војне вежбе у близини спорне територије. Из Пекинга су тада поручили да је Тајван део Кине, док је Бајден изјавио да би послао војску да брани Тајван у случају кинеске инвазије.

И поред преговора између Бајденове и Сијеве владе, Америка и Кина још нису уклониле високе царине, нити прекинуле трговински рат, у који су ушле за време претходног шефа Беле куће Доналда Трампа. Као и Трампова, и садашња вашингтонска администрација покушава да сузбије раст кинеског ИТ сектора, између осталог и тако што је протерала „Хуавеј” из САД и забранила извоз поједине америчке технологије у Кину.

То су „озбиљне тешкоће и изазови”, које је поменуо нови кинески амбасадор у САД. Шие Фенг је каријерни дипломата, а пре него што је стигао у Вашингтон налазио се на месту заменика министра спољних послова. Он је био функционер који је у фебруару упутио Америци протестну ноту због обарања кинеске летелице за коју су у Пекингу тврдили да је била метеоролошки балон.

Коментари1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

ana lalic
Interes i Kine i SAD je da oslabe Rusiju. Jer slaba Rusija odgavara kapitalistima i KINE i AMERIKE. Zivi bili pa videli.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.