Уместо исплате топлог оброка, добили дуг за судске трошкове
Када су се домари, спремачице и сервирке запослени у државним службама и са минималним примањима обратили судовима у нади да ће тако остварити право на регрес за коришћење годишњег одмора и накнаду за храну, уместо топлог оброка добили су хладан туш. Судови су редом одлучили да они немају права на тражене накнаде, па су се радници нашли у новом проблему – како да од 36.000 динара зараде плате трошкове суђења који, у неким случајевима, достижу и пет њихових плата? После обраћања државном врху и апела адресираном на Градско и Државно правобранилаштво, који јавне установе заступају пред судовима, да одустану од наплате, до сада је реаговало само Министарство државне управе и локалне самоуправе. Оно је прошлог месеца упутило препоруку градоначелницима и председницима општина да запосленима у предшколским установа опросте трошкове правобранилаштва.
– Конкретно, ова препорука се односи само на запослене у предшколским установама. Надамо се да ће она бити уважена и да ће градоначелници и председници општина показати елементарну друштвену одговорност, солидарност и емпатију и заштитити своје најсиромашније суграђане од претеће социјалне катастрофе која би их задесила ако би морали да плаћају ове огромне трошкове. Искрено се надам да је ова препорука знак спремности државе да не потражује високе парничне трошкове од запосленог помоћног особља у свим установама које су изгубиле спорове за топли оброк и регрес – каже за „Политику” адвокат Иван Јечменица, који је пред судом заступао запослене из две предшколске установе у Београду.
Како су се сервирке, домари, спремачице уопште нашли у овој ситуацији? Окидач за подизање тужби била је одлука Врховног касационог суда из 2020. године, који је наложио Клиничком центру Војводине да својој радници исплати трошкове за храну и регрес за коришћење годишњег одмора током рада у тој здравственој установи. Исти став важио је и наредне године, када се због ове правне недоумице Комора здравствених установа Србије обратила овом суду за мишљење. Међутим, у јулу 2022. на седници Грађанског одељења Врховног касационог суда судије су донеле закључак супротан од онога који су заузели у случају Клиничког центра Војводине – запослени у јавним службама који примају минималац у коефицијенту плата већ имају урачунате накнаде за топли оброк и регрес. Истовремено, Закон о раду каже да минимална зарада не укључује никакве додатке.
Како би слична препорука била донета и за оне са најнижим примањима у школама и здравственим установа, запослени су се недавно обратили Министарству здравља, Министарству просвете, као и Министарству финансија будући да се тај новац слива на рачун буџета.
– И они су се нашли у изразито неповољном материјалном положају услед тога што им правобранилаштва потражују парничне трошкове у висини од 50.000 до 130.000 динара. Тужене школе и болнице заступа Државно правобранилаштво које за сада не показује спремност да опрости парничне трошкове. Штавише, покренули су два поступка за принудну наплату преко јавних извршитеља у Нишу. Ако одлуче да шаљу јавне извршитеље на теткице и домаре, то ће постојеће трошкове додатно увећати и ове људе и њихове породице довести у ситуацију потпуне материјалне беде. Ради се о људима који чисте иза болесних у болницама и клиничким центрима, одржавају хигијену школа, те би била флагрантна неправда да они и њихове породице падну на просјачки штап – додаје Јечменица.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


