Склоност ка љубомори и зависти

Дело „Дављеник” у нашем читању преведено као „Губитник”, како се зове и наша представа, доноси причу о човеку који је нешто имао па потом изгубио. Прича није о неком лузеру, већ о појединцу који није успео да савлада емоције због чега је остао без ичега. Јоаким Тасић, млади глумац Југословенског драмског позоришта, овако је за „Политику” говорио о свом новом драмском изазову на којем је истрајавао током протеклих седмица: лику Вертхајмера у представи „Губитник”, рађеној према истоименом роману Томаса Бернхарда и по драми „Моцарт и Салијери” Александра Сергејевича Пушкина. Премијера је вечерас од 20.30 сати на сцени „Студио” ЈДП-а у режији Наташе Радуловић.

– Вертхајмер, лик који тумачим, јесте особа која није успела да се избори са својим осећањима. Као највећи таленат он долази на академију и има тај малер да студира са Гленом Гулдом, највећим пијанистом тога доба. Мог јунака то уништава, не дозвољава му да даље развија свој таленат, већ остаје препуштен својој зависти, љубомори. Заправо, не може да се одвоји од генијалности свог колеге са класе. И управо то га поједе, да на крају не може ни да држи концерте. Па чак одлази у неку врсту девијације и проблема – каже Јоаким Тасић и додаје:

– Мислим да је за свакога од нас уопште, а камоли у нашој уметности, где су цело тело и знање у игри, јако изазовно да изнесе та осећања зависти и љубоморе јер сви смо склони томе. Било нам је занимљиво да пропитујемо те слојеве душе, да копамо по себи и искажемо пред публиком како се носити са тим да је неко други успешнији од нас.

Јоаким Тасић је дипломирао глуму на Факултету драмских уметности у Београду, у класи Биљане Машић, а члан ЈДП-а је од 2018. године, где је остварио запажене улоге у представама: „Загреб-Београд виа Сарајево”, „Много буке ни око чега”, „Лоренцачо”, „Натан Мудри”, „Ајнштајнови снови”, „Случајна смрт једног анархисте”… Представа „Губитник” представиће Тасића у новом сценском изразу, а о томе како је лично доживео Вертхајмера каже:

– Реч је о комплексном јунаку. Нико од нас не може да побегне од неког осећања благе љубоморе, немира када је туђи успех у питању, али мислим да је суштина колико брзо смо у стању да изађемо из тог стања. Колико брзо можемо из те појачане емоције да се извадимо. То сам од Вертхајмера, рекао бих, усвојио у некој фази у свом животу као опомену која ме је довела до потпуног мира и среће због туђег успеха, јер је то неки паралелни живот у односу на мој. Усвојио сам снагу, ојачао љубав према музици, јер је она главна током представе. Музика је нешто што нас покреће у сваком смислу, а мислим да сам направио нову, бољу улогу што ми је јако важно.

Млада редитељка Наташа Радуловић окупила је у представи „Губитник” исто тако младу екипу даровитих београдских глумаца, а смели спој Пушкинове „мале трагедије” о Моцарту и Салијерију и Бернхардовог романа омогућио јој је изазовни експеримент. Уз Јоакима Тасића који тумачи Вертхајмера, у екипи су исто тако млади глумци: Ленка Петровић (Мери/Моцарт), Стојша Ољачић (Ноа) и Теодор Винчић (Глен Гулд).

– Свима нам је дело „Губитник” било изазов. Када је млади уметник, глумац на сцени, једино што му треба јесте простор. Сви глумци у нашој младој екипи, која је била отворена за све врсте предлога, добили су значајан простор. Ако нешто није постојало у нашем процесу рада, то је да није било никакве сујете, што је мала, али за нас већ значајна победа, и што није баш често. Ми смо се надопуњавали, као композиција која се само надовезивала. Мислим да смо направили представу коју ће публика да воли јер су нас водиле позитивне емоције – тврди Тасић.