У Турској сутра други круг председничких избора

АНКАРА – Турски председник Реџеп Тајип Ердоган, који је чланство земље у НАТО и локацију која се простире на Европу и Блиски исток искористио за међународни утицај, фаворит је у сутрашњом другом кругу председничких избора, упркос изазову решавања унутрашњих питања.

Ердоган (69) који је стекао већа овлашћења током 20 година на функцији, освојио је највише гласова у првом кругу гласања одржаном 14. маја, док је његова странка, на парламентарним изборима одржаним такође 14. маја, задржала већину у парламенту.

А до таквог изборног резултата је дошло упркос огромној инфлацији и последицама катастрофалног земљотреса који је убио више од 50.000 људи на југу земље.

Његов противник у другом кругу је Кемал Киличдароглу, 74-годишњи лидер главне опозиционе социјалдемократске Републиканске народне партије и заједнички је кандидат шестостраначког савеза.

Киличдароглу је обећао да ће поништити године демократског назадовања под Ердоганом, да ће вратити сиријске избеглице и промовисати права жена.

Насупрот главној економској теорији о повећању каматних стопа које помаже да се потрошачке цене држе под контролом, Ердоган тврди да високе стопе задуживања изазивају инфлацију, преноси Бета-АП.

Централна банка Турске, под притиском председника, више пута је смањивала каматне стопе како би подстакла раст и извоз.

Уместо тога, вредност турске лире је пала, а смањење курса је погоршало кризу трошкова живота. Инфлација је у октобру достигла врхунац од 85 одсто. Званична цифра у априлу износила је 44 одсто, иако независне групе сматрају да је стварна стопа много већа.

Да би ублажио утицај инфлације и повратио гласове, Ердоган је кренуо у акцију уочи избора, повећавајући минималну плату и пензије.

Опозициони савез обећао је да ће обновити независност централне банке и вратити се уобичајеној економској политици, ако Киличдароглу постане председник.

Турска се такође бори са тешким опоравком од фебруарског земљотреса магнитуде 7,8, најсмртоноснијег земљотреса у модерној историји земље. Потрес је уништио и оштетио више од 300.000 зграда. Неколико стотина хиљада становника склонило се у привремене смештаје, док је око 658.000 људи остало је без посла, према подацима Међународне организације рада.

Светска банка проценила да је земљотрес изазвао 34,2 милијарде долара „директне штете”. Та међународна финансијска институција сматра да би трошкови опоравка и реконструкције могли би да буду двоструко већи.

Ердоганова влада је критикована за лабаве прописе у примени грађевинских прописа. Неки људи који су остали без домова или који се боре да зараде новац оценили су да је био спор одговор власти на земљотрес.

Упркос тим критикама, Ердоганов савез је на парламентарним изборима победио у 10 од 11 провинција погођеним земљотресом, чиме се „исплатио председников фокус” на обнову тог подручја током предизборне кампање.

Ердоган је обећао да ће изградити 319.000 домова у току године и присуствовао је бројним церемонијама постављања камена темељца, покушавајући да убеди гласаче да само он може да обнови живот и пословање.

Киличдароглу је са своје стране рекао да би његова влада бесплатно дала куће жртвама земљотреса уместо 20-годишњег плана отплате који је предвидела Ердоганова влада.

Избеглице, посебно из Сирије, некада су биле дочекане раширених руку у Турској, али антимигрантско расположење је у порасту усред економске кризе. Недостатак станова и склоништа у провинцијама погођеним земљотресом повећао је позиве сиријским избеглицама да се врате својим домовима.

Киличдароглу је обећао да ће вратити Сиријце у домовину у року од две године, рекавши да ће тражити средства Европске уније за изградњу домова, школа, болница и путева у Сирији и подстаћи турске предузетнике да тамо отворе фабрике и друга предузећа.

У покушају да придобије националистичке гласаче уочи другог круга избора, Киличдароглу је пооштрио тон, рекавши да ће послати избеглице назад у року од годину. Од тада је такође добио подршку једне антимигрантске странке.

Под све већим притиском јавности, Ердоганова влада је почела да гради неколико хиљада кућа у областима северне Сирије под контролом Турске како би подстакла добровољни повратак.

Ердоганова влада такође тражи помирење са сиријским председником Баширом ел Асадом како би осигурала њихов безбедан повратак. Ердоган је недавно рекао да у Турској има око четири милиона избеглица, укључујући око 3,4 милиона Сиријаца, али антимигрантске странке кажу да их има око 13 милиона.

Што се тиче спољне политике, Ердоган има с времена на време несугласице са НАТО-ом, негује блиске везе са руским председником Владимиром Путином и блокира ширење Алијансе.

Међутим, Турска се такође појавила као кључни посредник између Русије и Украјине, помажући у склапању кључног договора који је омогућио украјинске испоруке жита и ублажио прехрамбену кризу.

Киличдароглу је рекао да би водио спољну политику више западну оријентисану и настојао да обнови везе са САД, Европском унијом и савезницима из НАТО-а.