Стајњак са фарми и остаци житарица могу добро да греју

Сунце, вода и ветар не морају да буду једини извор чисте енергије којој се Србија окреће као једном од начина на који ће убудуће производити струју. То показују истраживања у вези са тим колики је значај биогаса, зеленог метана, биомасе… Ово утолико пре што Србија има потенцијала када је реч о биогасу.

Према тврдњама др Александра Јововића, професора на Машинском факултету у Београду, производња и коришћење биогаса знатно може да допринесе повећању производње енергије из обновљивих извора, чиме би се допринело усклађивању планова за климу, енергетику и пољопривреду, управљање отпадом и отпадим водама са политиком Европске уније.

– Најједноставнији и најраширенији начин коришћења биогаса је у гасним котловима за добијање топлотне енергије. Степен искоришћења савремених генератора за когенерацију (претварање електричне у топлотну енергију) је до 90 одсто, при чему производња топлотне енергије износи 65, а електричне 35 процената. Биогас је нашао примену и као енергент за погон малих турбина. Важно је нагласити да би се на овај начин смањила и енергетска зависност од добављача фосилних горива (нафта, гас….). У случају коришћења биогаса за сопствене потребе умногоме би се смањиле емисије у производном циклусу, те повећала конкурентност производа, употребом ђубрива које је добијено као нуспроизвод, смањило би се коришћење вештачких ђубрива… – набраја проф. Јововић и додаје да би се на овај начин мање би се употребљавало хемијско, вештачко ђубриво и отпад, односно створили би се услови за ширење органске производње.

Истовремено би се, додаје, заменило минерално ђубриво коришћењем дигестата. Унапредили би се здравствено-хигијенски услови рада фарми, смањила емисија метана, загађење вода…Тренутно у Србији ради 31 биогасно постројење укупне инсталисане снаге од 31,039 мегавати. Предлогом националног плана за енергију и климу предвиђена је изградња постројења за енергетско искоришћење отпада и отпадне биомасе од 0,13 гигавати у 2030. години.

Цена биометана је данас знатно нижа од садашње цене природног гаса, чиме се даље смањује енергетска зависност Европе од увозних енергената. Биометан се може производити већ од 55 евра по мегават-сату, у односу на цену природног гаса несумњиво много јефтиније и то не рачунајући таксе на угљеник при коришћењу фосилних горива.

Сировине које се тренутно, поред биомасе, употребљавају за производњу биогаса у Србији су стајњак са фарми, отпад из кланичне индустрије, отпадна вода из прехрамбене индустрије, као и кукурузна силажа. Најзначајнији извор пољопривредне биомасе представљају жетвени остаци житарица и индустријског биља. Ипак, чак и када би се целокупни жетвени остаци сакупили и претворили у биогас (око 12 милиона тона, који за сада у великој мери остају у пољопривредном сектору неискоришћени) добила би се количина од 2,4 милијарде кубика гаса, што је у запреминском, али не и енергетском смислу нешто мање од увезене годишње количине природног гаса (очекивано 2,6 милијарди кубика у 2023. години), објашњава наш саговорник.

Упитан шта је зелени метан који се такође све више помиње када говоримо о коришћењу чисте енергије, одговара да је реч о простом угљоводонику, гасу без боје, укуса и мириса. Најзначајнији је састојак природног гаса, гасовитог фосилног горива у коме га може бити и 98 одсто. Представља један од најважнијих гасова са ефектом стаклене баште, са такозваним стакленичким потенцијалом готово 30 пута већим од угљен-диоксида. Искоришћење овог гаса, као најбитнијег састојка биогаса и депонијског од изузетне је важности због смањења емисије стаклене баште, уз знатно енергетско искоришћење тог потенцијала. За разлику од метана у природном гасу као фосилном гориву, метан у биогасу и депонијском и сличним гасовима обновљивог типа енергије, назива се и зелени метан.