Stajnjak sa farmi i ostaci žitarica mogu dobro da greju

Sunce, voda i vetar ne moraju da budu jedini izvor čiste energije kojoj se Srbija okreće kao jednom od načina na koji će ubuduće proizvoditi struju. To pokazuju istraživanja u vezi sa tim koliki je značaj biogasa, zelenog metana, biomase… Ovo utoliko pre što Srbija ima potencijala kada je reč o biogasu.

Prema tvrdnjama dr Aleksandra Jovovića, profesora na Mašinskom fakultetu u Beogradu, proizvodnja i korišćenje biogasa znatno može da doprinese povećanju proizvodnje energije iz obnovljivih izvora, čime bi se doprinelo usklađivanju planova za klimu, energetiku i poljoprivredu, upravljanje otpadom i otpadim vodama sa politikom Evropske unije.

– Najjednostavniji i najrašireniji način korišćenja biogasa je u gasnim kotlovima za dobijanje toplotne energije. Stepen iskorišćenja savremenih generatora za kogeneraciju (pretvaranje električne u toplotnu energiju) je do 90 odsto, pri čemu proizvodnja toplotne energije iznosi 65, a električne 35 procenata. Biogas je našao primenu i kao energent za pogon malih turbina. Važno je naglasiti da bi se na ovaj način smanjila i energetska zavisnost od dobavljača fosilnih goriva (nafta, gas….). U slučaju korišćenja biogasa za sopstvene potrebe umnogome bi se smanjile emisije u proizvodnom ciklusu, te povećala konkurentnost proizvoda, upotrebom đubriva koje je dobijeno kao nusproizvod, smanjilo bi se korišćenje veštačkih đubriva… – nabraja prof. Jovović i dodaje da bi se na ovaj način manje bi se upotrebljavalo hemijsko, veštačko đubrivo i otpad, odnosno stvorili bi se uslovi za širenje organske proizvodnje.

Istovremeno bi se, dodaje, zamenilo mineralno đubrivo korišćenjem digestata. Unapredili bi se zdravstveno-higijenski uslovi rada farmi, smanjila emisija metana, zagađenje voda…Trenutno u Srbiji radi 31 biogasno postrojenje ukupne instalisane snage od 31,039 megavati. Predlogom nacionalnog plana za energiju i klimu predviđena je izgradnja postrojenja za energetsko iskorišćenje otpada i otpadne biomase od 0,13 gigavati u 2030. godini.

Cena biometana je danas znatno niža od sadašnje cene prirodnog gasa, čime se dalje smanjuje energetska zavisnost Evrope od uvoznih energenata. Biometan se može proizvoditi već od 55 evra po megavat-satu, u odnosu na cenu prirodnog gasa nesumnjivo mnogo jeftinije i to ne računajući takse na ugljenik pri korišćenju fosilnih goriva.

Sirovine koje se trenutno, pored biomase, upotrebljavaju za proizvodnju biogasa u Srbiji su stajnjak sa farmi, otpad iz klanične industrije, otpadna voda iz prehrambene industrije, kao i kukuruzna silaža. Najznačajniji izvor poljoprivredne biomase predstavljaju žetveni ostaci žitarica i industrijskog bilja. Ipak, čak i kada bi se celokupni žetveni ostaci sakupili i pretvorili u biogas (oko 12 miliona tona, koji za sada u velikoj meri ostaju u poljoprivrednom sektoru neiskorišćeni) dobila bi se količina od 2,4 milijarde kubika gasa, što je u zapreminskom, ali ne i energetskom smislu nešto manje od uvezene godišnje količine prirodnog gasa (očekivano 2,6 milijardi kubika u 2023. godini), objašnjava naš sagovornik.

Upitan šta je zeleni metan koji se takođe sve više pominje kada govorimo o korišćenju čiste energije, odgovara da je reč o prostom ugljovodoniku, gasu bez boje, ukusa i mirisa. Najznačajniji je sastojak prirodnog gasa, gasovitog fosilnog goriva u kome ga može biti i 98 odsto. Predstavlja jedan od najvažnijih gasova sa efektom staklene bašte, sa takozvanim stakleničkim potencijalom gotovo 30 puta većim od ugljen-dioksida. Iskorišćenje ovog gasa, kao najbitnijeg sastojka biogasa i deponijskog od izuzetne je važnosti zbog smanjenja emisije staklene bašte, uz znatno energetsko iskorišćenje tog potencijala. Za razliku od metana u prirodnom gasu kao fosilnom gorivu, metan u biogasu i deponijskom i sličnim gasovima obnovljivog tipa energije, naziva se i zeleni metan.