Консултације са „Др Гуглом” често не доносе смирење

Колико сте пута трагали за значењем и дијагнозом својих здравствених тегоба код „Доктора Гугла”? Или код „примаријуса Јахуа” проверавали дијагнозу и терапију коју вам је преписао лекар, јер нисте баш сигурни у његово стручно мишљење? Ако сте мислили да сте усамљени у својим активностима, најновија планетарна истраживања говоре супротно – четири од пет корисника интернета на свету тражи информације о свом здрављу или болести на вебу. Tо значи да се три милијарди људи сваке недеље обрати виртуелном доктору за савет и помоћ. Тако је и скован појам „сајберхондрија”, који се односи на појаву страха или узнемирености, које настају као последица онлајн претраживања информација у вези са здрављем или болешћу, а о значењу и популарности овог појма довољно говори чињеница да га је Вебстеров речник прогласио за реч године 2008. Иако вероватно не постоји особа која није питала „Др Гугла” шта је могуће значење тегоба које осећа, проблем са овим популарним претраживачем је у томе што он често даје резултате који се односе на најтеже, најкомпликованије или најређе болести које могу да погоде човека, због чега значајан број особа доживи још већи страх или узнемиреност.

– Трагање за здравственим информацијама на интернету најчешће покреће појава неког новог здравственог симптома, нарочито ако је он нејасан или не ишчезава, односно појава нових здравствених тегоба или болести код блиског члана породице или пријатеља – упозорава др Владан Старчевић, редовни професор психијатрије на Универзитету у Сиднеју.

Према његовим речима, често нас и радозналост мотивише да консултујемо „Др Гугла”, нарочито када су у питању „нове” или теже болести, као што је то био случај са вирусом корона. Разлог због којег информације о свом здрављу тражимо на вебу може бити и посета лекару, односно неповерење у свог доктора или сумњичав став према званичној медицини. Међутим, уместо проналаска одговора на питања о симптомима или о болести, особа након претраживања нета често остаје збуњена и уплашена – истраживања говоре да је 50 одсто особа саопштило да су мање анксиозни, али 40 одсто њих пријављује већи ниво анксиозности након консултације са „Др Гуглом”.

Говорећи о адиктивним и проблематичним понашањима у сајбер-простору на 71. Конгресу психолога Србије, др Старчевић је објаснио да се сајберхондрија дефинише као (претерано) често претраживање интернета о здравственим информацијама, при чему се анксиозност појачава, али се претрага наставља упркос томе или другим негативним здравственим последицама. А последице могу бити губитак контроле над истраживањем нета, запостављање радних и породичних обавеза, као и поремећени односи са лекарима, било да је у питању избегавање контакта са њима или чешћи одлазак у ординацију.

„Сајбер-простор је постао позорница на којој се одвијају многа адиктивна и проблематична понашања – иако су нека од њих присутна и ван виртуелног простора, као што је случај са коцкањем, друга су карактеристична само за сајбер-простор, као што је коришћење друштвених мрежа. Одговор на питање зашто су активности у сајбер-простору толико популарне, релативно је једноставан, и гласи – комуникација преко интернета је олакшана, информације су лако, брзо и релативно јефтино доступне, а мреже дају (привид)анонимности. Родне разлике показују да су адиктивно коришћење друштвених мрежа и онлајн шопинг чешћи код жена, док је код мушкараца чешће адиктивно играње игрица на интернету”, истакао је овај психијатар, подсећајући да се зависност не дефинише само временом проведеним на интернету, већ начином на који се нека активност обавља и њеним последицама по остале сегменте живота особе.

Зависност од онлајн куповине још увек није ушла у америчку класификацију болести, јер стручњаци Америчке психијатријске асоцијације нису сагласни да ли се компулсивна куповина преко интернета може класификовати као права зависност, јер она може бити знак других психијатријских или поремећаја понашања. Наиме, нека психолошка истраживања сугеришу да се она јавља заједно са анксиозним поремећајима, поремећајима расположења, поремећајима исхране – анорексије и булимије или зависности од психоактивних супстанци.

Подаци говоре да се преко „Амазона” само у Америци сваког минута прода око 7.400 производа преко интернета, а пандемија вируса корона готово је дуплирала онлајн шопинг, а бројке изведене из америчког годишњег прегледа трговине на мало говоре да је у првој пандемијској години промет повећан за 43 одсто у односу на 2019. годину.