Konsultacije sa „Dr Guglom” često ne donose smirenje

Koliko ste puta tragali za značenjem i dijagnozom svojih zdravstvenih tegoba kod „Doktora Gugla”? Ili kod „primarijusa Jahua” proveravali dijagnozu i terapiju koju vam je prepisao lekar, jer niste baš sigurni u njegovo stručno mišljenje? Ako ste mislili da ste usamljeni u svojim aktivnostima, najnovija planetarna istraživanja govore suprotno – četiri od pet korisnika interneta na svetu traži informacije o svom zdravlju ili bolesti na vebu. To znači da se tri milijardi ljudi svake nedelje obrati virtuelnom doktoru za savet i pomoć. Tako je i skovan pojam „sajberhondrija”, koji se odnosi na pojavu straha ili uznemirenosti, koje nastaju kao posledica onlajn pretraživanja informacija u vezi sa zdravljem ili bolešću, a o značenju i popularnosti ovog pojma dovoljno govori činjenica da ga je Vebsterov rečnik proglasio za reč godine 2008. Iako verovatno ne postoji osoba koja nije pitala „Dr Gugla” šta je moguće značenje tegoba koje oseća, problem sa ovim popularnim pretraživačem je u tome što on često daje rezultate koji se odnose na najteže, najkomplikovanije ili najređe bolesti koje mogu da pogode čoveka, zbog čega značajan broj osoba doživi još veći strah ili uznemirenost.

– Traganje za zdravstvenim informacijama na internetu najčešće pokreće pojava nekog novog zdravstvenog simptoma, naročito ako je on nejasan ili ne iščezava, odnosno pojava novih zdravstvenih tegoba ili bolesti kod bliskog člana porodice ili prijatelja – upozorava dr Vladan Starčević, redovni profesor psihijatrije na Univerzitetu u Sidneju.

Prema njegovim rečima, često nas i radoznalost motiviše da konsultujemo „Dr Gugla”, naročito kada su u pitanju „nove” ili teže bolesti, kao što je to bio slučaj sa virusom korona. Razlog zbog kojeg informacije o svom zdravlju tražimo na vebu može biti i poseta lekaru, odnosno nepoverenje u svog doktora ili sumnjičav stav prema zvaničnoj medicini. Međutim, umesto pronalaska odgovora na pitanja o simptomima ili o bolesti, osoba nakon pretraživanja neta često ostaje zbunjena i uplašena – istraživanja govore da je 50 odsto osoba saopštilo da su manje anksiozni, ali 40 odsto njih prijavljuje veći nivo anksioznosti nakon konsultacije sa „Dr Guglom”.

Govoreći o adiktivnim i problematičnim ponašanjima u sajber-prostoru na 71. Kongresu psihologa Srbije, dr Starčević je objasnio da se sajberhondrija definiše kao (preterano) često pretraživanje interneta o zdravstvenim informacijama, pri čemu se anksioznost pojačava, ali se pretraga nastavlja uprkos tome ili drugim negativnim zdravstvenim posledicama. A posledice mogu biti gubitak kontrole nad istraživanjem neta, zapostavljanje radnih i porodičnih obaveza, kao i poremećeni odnosi sa lekarima, bilo da je u pitanju izbegavanje kontakta sa njima ili češći odlazak u ordinaciju.

„Sajber-prostor je postao pozornica na kojoj se odvijaju mnoga adiktivna i problematična ponašanja – iako su neka od njih prisutna i van virtuelnog prostora, kao što je slučaj sa kockanjem, druga su karakteristična samo za sajber-prostor, kao što je korišćenje društvenih mreža. Odgovor na pitanje zašto su aktivnosti u sajber-prostoru toliko popularne, relativno je jednostavan, i glasi – komunikacija preko interneta je olakšana, informacije su lako, brzo i relativno jeftino dostupne, a mreže daju (privid)anonimnosti. Rodne razlike pokazuju da su adiktivno korišćenje društvenih mreža i onlajn šoping češći kod žena, dok je kod muškaraca češće adiktivno igranje igrica na internetu”, istakao je ovaj psihijatar, podsećajući da se zavisnost ne definiše samo vremenom provedenim na internetu, već načinom na koji se neka aktivnost obavlja i njenim posledicama po ostale segmente života osobe.

Zavisnost od onlajn kupovine još uvek nije ušla u američku klasifikaciju bolesti, jer stručnjaci Američke psihijatrijske asocijacije nisu saglasni da li se kompulsivna kupovina preko interneta može klasifikovati kao prava zavisnost, jer ona može biti znak drugih psihijatrijskih ili poremećaja ponašanja. Naime, neka psihološka istraživanja sugerišu da se ona javlja zajedno sa anksioznim poremećajima, poremećajima raspoloženja, poremećajima ishrane – anoreksije i bulimije ili zavisnosti od psihoaktivnih supstanci.

Podaci govore da se preko „Amazona” samo u Americi svakog minuta proda oko 7.400 proizvoda preko interneta, a pandemija virusa korona gotovo je duplirala onlajn šoping, a brojke izvedene iz američkog godišnjeg pregleda trgovine na malo govore da je u prvoj pandemijskoj godini promet povećan za 43 odsto u odnosu na 2019. godinu.