Како ће Србија решити проблем загађеног ваздуха

Замена котлова у домаћинствима, увоз новијих половних возила, повећање енергетске ефикасности, коришћење еколошки прихватљивијих ђубрива неки су од најважнијих корака који би требало да доведу до чистијег ваздуха, а које предвиђа Акциони план који прати Програм заштите ваздуха у Србији до 2030.

Овај документ предвиђа бржу замену грејних уређаја у домовима и то искључиво онима који су у складу са европским прописима. За то држава је предвидела субвенције, као и већи проценат замене у градовима који су најзагађенији када је реч о ПМ честицама – Београду, Нишу, Крагујевцу, Ваљеву и Ужицу. У наредне две године јавне установе које тренутно за грејање користе угаљ, мазут и лож-уље прећи ће на систем даљинског грејања или на гасоводе. Такође, од 2024. половна возила која немају ознаку „евро 5” и „евро 6” неће моћи да се увозе. Измене очекују и пољопривреднике – ђубрива на бази урее требало би да се замене онима на бази амонијум-нитрата, а планирано је и да спаљивање остатака из пољопривреде до 2030. године буде сведено на нулу.

Крајем прошле године влада је усвојила и Програм заштите ваздуха до 2030. године у којем су понуђена три сценарија сходно предузетим мерама. Према трећем, који је најопштији, а на којем је акценат – план је да се емисије загађујућих честица ПМ 10 и ПМ 2,5, највећих и најопаснијих загађивача ваздуха у нашој земљи, преполове до 2030. године. Ако се то догоди, како се наводи у програму, преполовиће се и број изненадних смрти. Овај сценарио требало би и да грађанима Србије обезбеди ваздух по стандарду Европске уније. Али за испуњавање овог сценарија неопходно је да се обезбеди око 2,6 милијарди евра у наредних седам година. Пројекција је таква да би се из државне касе издвојило 417 милиона евра, а остатак би платили приватници и грађани.

Иако ова сума делује као недостижна, спровођење трећег сценарија је неопходно. А о томе говоре и бројке из програма које кажу да од последица загађења честицама ПМ 2,5 сваке године умре готово 10.000 људи, као и да сваке године постоји око 22.000 додатних случајева бронхитиса код деце од шест до 12 година старости. И код свих је исти узрок – загађен ваздух.