Треба разликовати терапију од терапеута

Музикотерапија, која представља психотерапијску технику и методе у којима музика или звук служе као основно средство успостављања комуникације са клијентом, избила је на лош глас након гостовања оца убијене девојчице Слободана Негића у емисији „Утисак недеље”, који је том приликом рекао да је психијатар др Ранка Радуловић примењивала ову врсту терапије у раду са ђацима који су се два дана након трагедије у Основној школи „Владислав Рибникар” вратили у учионицу како би узели своје ствари. Према речима овог оца, др Ранка Радуловић је 5. маја спровела „мрачну психотерапијску сеансу” током које је деци пуштала народну музику и наводила их да се повежу са душама својих убијених другара и другарица. Објашњавајући своју верзију догађаја, др Радуловић је објаснила да је током састанка који је имала са наставницима 5. маја у школи поменута песма коју су деца слушала на екскурзији, народног жанра, и која буди сећање на покојног ученика који ју је певао, заједно са осталом децом.

„Пошто нисам знала ту песму, тражила сам да ми је пусте са свог телефона. Као психијатар и професионални музикопсихотерапеут, проценила сам да ће бити корисно ако деца поново чују омиљену песму, која је у вези са срећним сећањем на мртвог пријатеља и да ће то допринети кохезији групе и помоћи процес жаловања, то јест да ће деца смиренија изаћи из школе”, објаснила је др Ранка Радуловић. Након бурне реакције јавности, Министарство здравља саопштило је да ће Клиника за психотерапију, у којој је запослена ова лекарка, спровести унутрашњи надзор, чиме ће бити утврђене све чињенице у вези са конкретним догађајем 5. маја.

Иако је музикотерапија светски призната терапијска метода, психолози и психотерапеути уједињени су у оцени да апсолутно није био тренутак да се деца из школе у којој се догодио масакр излажу музици два дана након овог стравичног догађаја, уместо да им се пружи психолошка прва помоћ и подршка. Др Тамара Џамоња Игњатовић, председница Друштва психолога Србије и професорка на Одељењу за психологију Филозофског факултета у Београду, подсећа да ми немамо закон о психотерапији, који би регулисао признате и непризнате психотерапијске методе, али додаје да увек треба разликовати терапију од терапеута.

„Није проблем у (музико)терапији, већ у тренутку у коме се она спроводи, нарочито када су у питању деца. Приступ се увек прилагођава потребама клијента, а то овде није био случај. То вероватно није била спиритуална сеанса, како се представља, и ми заправо немамо увид шта се догодило, али оно што је морало да се деси јесте тражење сагласности родитеља да се са децом ради било каква врста терапије”, истиче наша саговорница.

И психолог у музичкој школи Весна Роквић Тафра наглашава да ми не знамо шта се заиста догодило, јер смо о целом догађају посредно информисани, али додаје да јој је највише засметала чињеница да је терапеуткиња тражила од деце да се повежу са душама мртвих другара.

„Ја у том поступку не препознајем терапијски циљ и не видим његову сврху. Не знам ни колико је та музикотерапија трајала, али оно што знам јесте да клијента увек морате да гледате у очи и пратите његову емоционалну реакцију на терапију. Ова деца су, према речима оца убијене девојчице, у шоку напустила просторију у којој се та терапија одвијала и др Радуловић је морала да примети да им та врста интервенције у том тренутку не прија. Не верујем у њену лошу намеру, већ у лошу процену ситуације – једноставно је било прерано за било какав терапијски рад са децом. Деца су била озбиљно трауматизована и било им је потребно да им неко пружи утеху и сигурност”, објашњава наша саговорница, која наглашава да није експерт за музикотерапију, али добро познаје принципе пружања психолошке прве помоћи и подршке.

Весна Роквић Тафра подсећа да су бројна научна истраживања установила да музика благотворно утиче на дечји развој. Иако је у науци дуго била присутна и популарна теорија да слушање Моцарта у току трудноће утиче на развој интелигенције бебе, која је неким истраживањима оповргнута, чињеница је да сви искуствено знамо да музика има утицај на расположење, било да појачава или мења постојеће емоције.

„Постоји неколико врста музикотерапије. У активној учествују и клијент и терапеут, који заједно свирају или певају, у рецептивној музикотерапији активност је на терапеуту који производи музику, док се интегративни метод користи у раду са децом која имају развојне проблеме и често се комбинује у раду са другим терапијским поступцима. Због тога је за психолога или психотерапеута важно да имају музичко образовање – барем нижу музичку школу”, закључује наша саговорница.