Крађа националног идентитета Николе Тесле

У последње време, у односу Срба и Хрвата, најсликовитија је мудрост: „Завидљивац не умире једном, већ онолико пута колико одјекне глас о слави онога коме завиди”.

Да ли су у питању спортски, привредни или други успеси или крађа националног идентитета славних личности – свеједно је. Важно је наслађивање и медијско, покаткад и неумесно наивно политичко реаговање зарад политичких интереса и осећаја. Али, нећемо о њима, него о стварној крађи националног идентитета славног научника Николе Тесле.

Протеклих дана Академска заједница „Никола Тесла” упутила је протест Министарству за технолошки развој и Министарству културе Немачке, као и директору Европарка господину Роналду Маку, у вези с иницијативом Републике Хрватске да на павиљону „Теслина лијепа Хрватска” славног научника прикажу као хрватско наслеђе.

Протест, с правом! Али зашто само протест? Шта ми заправо радимо и како се односимо према имену и делу славног научника, највећег проналазача и добротвора кога познаје савремена цивилизација? О односу према Милеви Марић, Михајлу Пупину, Милутину Миланковићу да и не говоримо.

„Али Тесла је више од научника, он је божанство”, како каже проф. др Велимир Абрамовић.

Изумитељ наизменичне струје, полифазних мотора и генератора, ротационог магнетног поља, радија, телеаутоматике – геније на чијем се патентима заправо заснива енергетика 20. века. Данашње информатичке технологије и телекомуникације заснивају се на три његова патента из 19. века. Бежични пренос сигнала и енергије, четири осцилаторна кола у резонанци, логичко коло у свим компјутерима за избор фреквенција којима се врши тријажа тачних и погрешних информација. Струју да и не помињемо.

Практично где год загребете – ту је Тесла. Србин рођен у Аустроугарској монархији. Отац Милутин, православни свештеник, а мајка Ђука Мандић. Место Смиљане у Војној Крајини – истурени део према Отоманском царству. Крштен у православној цркви Светог Петра и Павла, уписан под именом Николај. То су чињенице и то је истина. Као што су истините записане и неизбрисане речи.

„Постоји нешто у мени што би могло бити илузија, као што је то често случај с младим, узбуђеним људима, али ако бих имао довољно среће да осмислим неки од својих идеала, то би било зарад целог човечанства. Ако би се моје наде оствариле, најузбудљивија чињеница би била то, да је то дело једног Србина”, каже Никола Тесла.

Дакле, није реч, није упитно и глупо свађати се, протестовати и убеђивати чији је Тесла.

Питање је колико га ми Срби користимо у практичне и сврхе брендирања нације. Колико издвајамо за национални идентитет и лепшу слику Србије кроз најпознатији и највећи бренд у историји човечанства.

Истина, у последње време води се жучна полемика о томе где сахранити великог научника.

Пуних пет година „Медиа инвент” из Новог Сада и Академска заједница „Никола Тесла” раде на оживљавању стотину година старе идеје Артура Комптона, који је 1923. године, примајући Нобелову награду за физику, ускликнуо: „Тесла заслужује захвалност човечанства!” Раде на оживљавању и предлажу установљење космополитског признања „Никола Тесла”. Не пандан Нобеловој награди – него више од тога.

За ову идеју добили смо вербалну подршку САНУ. Писали смо председнику Вучићу и премијерки Брнабић, тражили благослов и покровитељство, али одговор још нисмо добили.

А време тече „и више оно оставља траг на нама, него ми на њему”, што би рекао Душко Радовић.

Ипак, више нас теши и одговара нам мисао Мике Антића: „Наслони своје време на моје, тако ће вечност дуже трајати”.

Владо Маркановић,
Нови Сад