Председник Ердоган: Ово је почетак новог столећа Турске

Мимо предвиђања многих аналитичара, Турска је добила новог „старог” председника – Реџепа Тајипа Ердогана, који ће, извесно је, оставити неизбрисив траг у савременој историји земље, свеједно што му једни френетично аплаудирају, а други звижде. А све до прексиноћ многи су тврдили да му више не може помоћи ни сам Алах, а камоли становници Анадолије.

Ердоган је у другом кругу освојио 52 одсто гласова, четири одсто више него изазивач Кемал Киличдароглу, кандидат шест опозиционих странака. Он ће на власти остати још пет година, свеукупно најдуже у историји Турске. Од почетка 2023. Ердоган је три пута био премијер и три пута шеф државе (једном по старом уставу), а остаће на власти све до 2028. Оснивач републике Мустафа Кемал Ататурк није био те среће: у тој фотељи био је од 1923. до 1938. када је умро.

„Божјом вољом ми смо добили ваше поверење. Једини победник данас је турски народ. Ова победа означила је почетак новог столећа Турске”, изјавио је Ердоган кад су га следбеници подигли на аутобус у насељу Искендер у којем је одрастао у Истанбулу.

Уочи избора на тренутак све као да се било уротило против њега: разорни земљотрес је у фебруару однео више од 50.000 живота и оставио без крова више стотина хиљада грађана. Ердоган је успео, и поред многих пропуста, да убеди већину грађана да ће решити њихове проблеме за годину дана, односно да би промене на челу државе успориле тај процес. У већини од једанаест провинција успео је да, мимо очекивања, освоји већину гласова – што је било пресудно. У том походу помогла му је и опозиција, која није нудила решења, већ се исцрпљивала у критици владе да због корупције нису поштовани грађевински стандарди. Ердоган је признао грешке и неколико стотина бизнисмена се нашло иза решетака.

„Они су дошли да гласају у контејнерима и шаторским насељима. То су урадили с поносом”, истакао Ердоган и нагласио да ће решити проблеме људи који су преживели земљотрес.

После другог круга избора мапа готово целе централне Анадолије је обојена у жуто, која је боја владајуће Партије правде и развоја (АКП). Запад Турске, Истанбул, Измир и други градови су у црвеном, пошто је Киличдароглу у њима добио више гласова, али мање него раније. У истој боји је и крајњи исток Анадолије, где претежно битишу Курди који су га подржали. То му се, изгледа, обило о главу. У кампањи је Ердоган то искористио да оптужи опозицију да сарађује с „курдским терористима” само да би победила, што су конзервативни бирачи казнили.

Ердогану је према првим анализама помогла и кампања која је против његове „диктаторске владавине” вођена на Западу, пре свега у Америци и Великој Британији. Њега оптужују и да се превише приближио Путину, да блокира улазак Шведске у НАТО под оптужбом да пружа уточиште „терористима” који су побегли из Турске. Има наговештаја да би Анкара могла да подигне ту рампу Стокхолму ако јој амерички конгрес одобри куповину 40 авиона Ф-16, коју за сада блокира.

Ердоган неће увести санкције Русији. „Ми морамо да водимо рачуна о својим националним интересима. Осуђујемо анексију Крима и залажемо се за очување територијалног интегритета Украјине”, објашњавају у Анкари, која има развијену сарадњу с Москвом у трговини, туризму и енергетици. Ердоган је и у сталним контактима с председником Володимиром Зеленским.

Ердоган ће и после избора наставити да балансира између Москве и Кијева покушавајући да их доведе у Истанбул за преговарачки сто. У Анкари очигледно страхују да би немири у Украјини могли да измакну контроли и да се прелију преко Црног мора у земље региона. У сарадњи с УН Турска је успешно посредовала око извоза украјинског жита, што је спасло од глади сиромашне земље на северу Африке.

Промене се најављују у политици према четири милиона избеглица које су пре десет година углавном стигле из Сирије. Многи Турци траже да се оне хитно врате тамо одакле су стигле, јер више не могу да их издржавају. У односима са земљама у региону, на Блиском истоку, на Кавказу и Балкану, не очекују се промене. То је стална „државна политика” и према спорним питањима око Кипра, Косова и Метохије и Нагорно Карабаха.

После пораза политичка судбина Кемала Киличдароглуа (74) је неизвесна. Он је случајно дошао на чело Републиканске народне партије 2010. године, после једне афере тадашњег шефа странке Дениза Бајкала, који је морао да поднесе оставку. Од тада, па све до сада, углавном је доживљавао поразе. „Ово су били најнепоштенији избори последњих година”, покушао је да објасни пораз и обећао да ће „наставити борбу”. Питање је, међутим, да ли ће остати на кормилу опозиције.